Poslodavci traže prekovremeni rad duži od 180 sati, sindikati užasnuti

Ulaskom u službenu proceduru Zakona o radu u Hrvatskoj, sindikati i poslodavci izneli su svoje početne pozicije, a sledećih meseci, nakon formiranja radne grupe, kako se čini, mogu se očekivati tvrdi pregovori oko pojedinih odredbi.

Dosadašnje konsultacije i online sastanci predstavnika socijalnih partnera, prema rečima predsednika Nezavisnih hrvatskih sindikata (NHS) Krešimira Severa, pokazali su da poslodavci čvrsto insistiraju na fleksibilizaciji radnog zakonodavstva, a sindikati teže da se zaštite prava radnika u smislu boljeg usklađivanja poslovnog i porodičnog života, a u skladu sa aktuelnim trendovima u Evropi.

Kako se čini, glavna tačka sporenja mogla bi da bude namera ministra rada Josipa Aladrovića da se destimuliše rad na određeno, piše Jutarnji list. Poslodavci smatraju da je preduslov tome olabaviti stalno zaposlenje, između ostalog lakšim otpuštanjem, kao i smanjenjem iznosa otpremnina i trajanja otkaznih rokova. Postoje velike razlike i oko toga kako definisati izdvojeno radno mesto.

Sindikati smatraju da nema potrebe za većim izmenama odredbi sadašnjeg zakona koji, uz ostalo, određuje da on uvek podrazumeva potpisivanje dodatka ugovora o radu i preuzimanje različitih troškova, kao što je električna energija ili internet, kao i zdravstvenu zaštitu. Takođe, poslodavci žele da se poveća mogućnost prekovremenog rada u odnosu na sadašnjih 180 sati, dok je sindikatima to potpuno neprihvatljivo.

„Čvrsto ćemo ostati pri svojim stavovima i zastupati poruke zabrinutih radnika i građana. Poslodavci brinu samo o tome kako da skinu svaku odgovornost sa sebe“, odlučan je Sever.

Hrvatska udruga poslodavaca (HUP) u svom svedočenju navodi kako se, uopšteno, zalaže za fleksibilnije uređenje radnog vremena, u šta ulazi i rad na izdvojenom mestu i rad na daljinu. Kada je reč o većem zapošljavanju za stalno, HUP ističe da se zalaže za veću fleksibilizaciju ugovora o radu na neodređeno vreme, fleksibilizaciju radnog vremena, tj. pojednostavljenje odredbi o rasporedu radnog vremena, preraspodeli, nejednakom rasporedu, prekovremenom radu ili pripravnosti.

HUP predlaže i brisanje odredbe Zakona o radu koja propisuje da se ugovor o radu na određeno vreme može otkazati samo ako je to predviđeno ugovorom. Kako objašnjavaju, najveći broj mikro i malih preduzetnika koji nemaju svoje pravne službe i služe se unapred pripremljenim obrascima ugovora o radu nisu dovoljno upoznati sa zakonskim ograničenjima. Brisanjem spornog člana, smatraju, doći će do otklanjanja prepreka za zadržavanje najefikasnijih radnika, kao i dinamičnijeg i konkurentnijeg tržišta rada.

Pozivajući se na postojeća iskustva, HUP navodi da se rad na određeno vreme u značajnoj meri koristi zbog nejasnih odredbi o probnom radu, „ali i restriktivnog sistema otkazivanja ugovora o radu na neodređeno vreme“.

„Ugovori o radu na određeno vreme su potreba pojedinih sektora i bilo bi nesmotreno uzeti u obzir specifičnosti tih sektora. Na primer, u turizmu i građevinarstvu udeo ugovora o radu sklopljenih na tri meseca rezultat je sezonskih potreba. Kako u svetu, tako i u Hrvatskoj poslovanje nikada nije bilo više dinamično“, dodaju u HUP.

U pogledu izdvojenog mesta rada, HUP se zalaže za „modernizovanje zakonskog uređenja na način da se zadrži važeći institut rada na izdvojenom mestu rada i uvede novi institut rada na daljinu“. Za stalni rad na daljinu sklapao bi se ugovor o radu na daljinu koji se ne smatra radom na izdvojenom mestu rada i na njega se ne primenjuju odredbe koje uključuju pribavljanje i održavanje postrojenja, uređaja ili zaštitu života i zdravlja. Privremeni rad na daljinu bio bi moguć na zahtev poslodavca u slučaju vanrednih i nepredvidivih okolnosti (epidemija, pandemija, potres, poplava).