Kako biti uspešan lider na svakom podneblju?

Povezivanjem svetskih tržišta, odnosno procesom globalizacije, javila se potreba za novim veštinama komunikacije i za dubljim razumevanjem pojma kulture i razlika koje se javljaju kao posledica interakcije između pripadnika različitih kultura.

Ovo pitanje je posebno važno liderima, odnosno predstavnicima multinacionalnih kompanija, koji u poslovnom smislu osvajaju nova tržišta i kojima uspeh zavisi od spremnosti i mogućnosti da razumeju druge kulture, kao i da svoje liderske veštine usklade sa zahtevima nove sredine kako bi i dalje bili uspešni lideri.

Univerzalne odgovore na ovako kompleksna pitanja pokušalo je da ponudi GLOBE istraživanje, najveće internacionalno istraživanje u oblasti kulture i liderstva. GLOBE je akronim za Program globalnog istraživanja efektivnosti  liderskog i organizacionog ponašanja (Global Leadership and Organizational Behavior Effectiveness).

Rezultati ovog istraživanja zasnivaju se na odgovorima 17.300 menadžera srednjeg nivoa iz 951 organizacije iz tri privredne grane: prehrambene industrije, telekomunikacija i finansijskih usluga, u periodu od 1993. do 2004. godine.

Menadžeri srednjeg nivoa su izabrani kao uzorak zbog „dvostrukog“ iskustva koje imaju – i kao vođe i kao podređeni u organizacijama (što im nesumnjivo pruža najbolju mogućnost uvida u strukture i procese organizacije u kojoj su zaposleni). Izbor tri pomenute privredne grane je izvršen na osnovu logične pretpostavke da postoje u gotovo svim privredama sveta.

Izučavan je odnos nacionalne kulture, organizacione kulture i liderstva, a glavni ciljevi projekta GLOBE sadržani su u pokušaju da se ponude  odgovori na sledeća pitanja:

Da li postoje osobine i oblici ponašanja lidera, kao i organizacione prakse koje su opšteprihvaćene i efikasne u svim kulturama? Ima li osobina i ponašanja lidera, te organizacionih praksi, koji su prihvaćeni i uspešni samo u nekim kulturama, odnosno kulturno su specifični? Na koji način karakteristike organizacionih kultura utiču na to da li će konkretna ponašanja lidera biti prihvaćena i uspešna? Kako osobine organizacionih kultura utiču na određene organizacione prakse? Na koji način kulturne karakteristike utiču na ekonomsko, fizičko i psihičko blagostanje pripadnika tih društava? Kakav je odnos između kulturnih varijabli i međunarodne ekonomske kompetitivnosti proučavanih društava?

Centralna teorijska pretpostavka bila je da osobine i tvorevine koje razlikuju neku kulturu od drugih mogu predvideti kakve će prakse postojati u nekoj organizaciji, kao i osobine i ponašanja lidera koja su najčešća i najefikasnija u toj kulturi.

U želji da dođu do ovih odgovora GLOBE istraživači su prvo morali da se dogovore oko toga šta je potrebno ispitivati i koji su to parametri koji će im pružiti odgovore koje žele. Na osnovu obimnog pregleda literature iz oblasti interkulturnog menadžmenta i organizacije, GLOBE je izdvojilo devet dimenzija nacionalne kulture: distanca moći, izbegavanje neizvesnosti, humana orijentacija, institucionalni kolektivizam, unutargrupni kolektivizam, upornost, rodna jednakost, orijentacija ka budućnosti i orijentacija na postignuće.

Distanca moći predstavlja stepen u kom članovi organizacije ili društva očekuju i prihvataju činjenicu da je moć nejednako raspodeljena.

Izbegavanje neizvesnosti je stepen u kojem društvo, organizacija ili grupa nastoje da izbegnu nepredvidljivost budućih događanja oslanjanjem na društvene norme, rituale i procedure.

Humana orijentacija je stepen u kojem kolektiv ohrabruje i nagrađuje pojedince za poštenje, altruizam, prijateljstvo, velikodušnost, brižnost i pažljivost prema drugima.

Institucionalni kolektivizam je stepen u kojem organizacione i društvene institucionalne prakse ohrabruju i nagrađuju kolektivnu raspodelu resursa i kolektivno delovanje.

Unutargrupni kolektivizam je stepen iskazivanja ponosa, odanosti i zajedništva pojedinaca u njihovim  organizacijama ili porodicama.

Upornost je stepen u kojem su pojedinci skloni sukobima i suparništvu u odnosima sa drugima.

Rodna jednakost je stepen u kojem kolektiv teži smanjivanju rodne nejednakosti.

Usmerenost na budućnost je stepen do kojeg se pojedinci odlučuju za ponašanja usmerena na budućnost poput odlaganja zadovoljstva, planiranja i ulaganja u budućnost.

Sutra: Ko je kome sličan? Oblikovanje kulturnih klastera