Kako je „žena zmaj“ knjigovodstvo zamenila CNC mašinama

Snežana Obradović je svoj posao knjigovođe bez problema zamenila firmom koja se bavi mašinskom obradom, sve na ideju starijeg sina. „Aledjo“ je osnovala sa svojom porodicom 2014. godine, a njihova priča je počela sa jednom mašinom i jednim zaposlenim koji je već imao iskustva u tom poslu, da bi danas zapošljavali 30 ljudi.

Kompanija Aledjo bavi se proizvodnjom visokopreciznih delova za najrazličitije namene. Specijalnost su im male serije. Na primer, za vreme pandemije korona virusa proizvodili su delove za medicinske uređaje, rendgene i skenere.

„Tada smo najviše za francusko tržište izrađivali delove za laboratorije za ispitivanje korona virusa. Trenutno radimo delove za nuklearna postrojenja. Ideja za naš posao se rodila u jednom trenutku kada smo uvideli da na tržištu nedostaju CNC proizvodi, a da to postaje neminovna potreba i budućnost u mašinskoj proizvodnji“, otkriva Snežana Obradović u razgovoru za Biznis.rs.

Cela porodica uključena u poslovanje

Računarske numerički upravljane mašine (CNC) spadaju u red visokotehnoloških uređaja i njima se upravlja iz jednog centra, odnosno centralnog kompjutera. Omogućavaju da se na osnovu nacrta obrade različiti materijali i proizvedu najrazličitiji proizvodi, što u Aledju upravo i čine.

„Verni smo početnoj ideji, samo smo unapređivali svoje proizvode i krenuli i u veće serije, jer se geopolitička situacija promenila. Velike serije su ranije uglavnom naručivali iz kineskih kompanija, ali to se sada menja. Zbog skupog transporta i zato što je potrebno dosta vremena da delovi stignu do Evrope mi dobijamo i velike narudžbine“, navodi naša sagovornica.

Ona je naglasila da je u posao ušla sa svojom porodicom, a na ideju je zapravo došao stariji sin, koji je tada bio u četvrtom razredu srednje škole.

„Suprug je mašinski inženjer i on je znao u šta ulazimo i šta to nosi sa sobom, pa je u početku bio rezervisan ali i zadovoljan, a ja sam odmah podržala sina i preorijentisala se iz prethodnog biznisa knjigovođe. U međuvremenu je i sin Aleksa postao mašinski inženjer i vodi proizvodnju. U poslu nam se pridružio i mlađi sin koji još studira, a tu je i snaja, tako da se zaista može reći da smo prava porodična firma. Mnogo je lakše kada niste sami i kad imate sa kim da podelite i uspehe, a i neuspehe, jer bilo je i tih trenutaka“, ocenila je Obradović.

Krediti kao glavni način finansiranja

Kada su se uverili da su na pravom putu, uzeli su kredit i počeli su sa ozbiljnim ulaganjima. Prve rezultate su ostvarili tek nakon nabavke pete mašine i to je, kako priča naša sagovornica, bio težak period investiranja.

„Za postizanje rezultata neminovno morate imati više mašina, kao i mogućnost da pravovremeno odgovorite na izuzetno stroge zahteve klijenata. Za to vreme smo se dokazali na tržištu, stekli smo stalne korisnike koji su se uverili u kvalitet naših proizvoda i našu poslovnost. Sada, sa 20 mašina i 30 zaposlenih, sve je lakše nego u tom inicijalnom periodu“, naglasila je ona.

Njihovi klijenti su, pored kompanija sa domaćeg tržišta, i klijenti iz Evrope. Imaju velike kupce iz Holandije, Slovenije, Austrije i Švajcarske.

„Poštujemo konkurenciju i smatramo da ima posla za sve. U Srbiji ima jos preduzeća koja se bave istom proizvodnjom i mogu vam se pohvaliti da se međusobno dobro poznajemo, lepo sarađujemo, nadopunjujemo i pomažemo. Srbija je mala i mislim da je to naša prednost. U finansiranju smo da se oslanjali na bankarske kredite, jer nismo imali drugi izbor“, smatra Obradović.

Prekretnica u njihovom poslu se desila kad su prošli kroz „nigerijsku prevaru“ i kada je, prilikom kupovine mašine, novac umesto njihovom dobavljaču završio kod prevaranata.

„Tada smo pozvali čoveka od koga smo kupili mašinu i dogovorili se da svoja prava ne tražimo preko suda, nego da mi prihvatamo da ponovo platimo tu istu mašinu, ali sad na rate od šest meseci. Pristao je, i svaku narednu mašinu smo kupovali od njega pod istim uslovima, tako da smo od gubitka napravili dobitak. Na ovaj način smo izbegli kamate banaka“, otkriva naša sagovornica.

Početak novog posla najteži, ali ne i najizazovniji

Snežana Obradović ističe da je i u njihovom poslovanju najteži bio početak, kada moraju da se obezbede sredstva i tržište. Međutim, nakon izbijanja pandemije Covida-19 pojavili su se problemi nove vrste, i oni još uvek traju.

„To su problemi sa nabavkom materijala, a i permanentna promena cena na tržištu. To nam otežava posao i produžava rokove, ali tako je u celoj Evropi, tako da su klijenti svesni toga i imaju razumevanja“, navodi Obradović.

Često je, kako kaže, ljudi pitaju šta je potrebno za početak nekog posla – da li je to ideja, znanje, novac ili nešto drugo. Njen odgovor je da ideja jeste bitna i da bez nje ne može da se krene.

„U šali kažem ‘što manje znaš to bolje’, ali nije baš tako. U mom slučaju sam znala šta hoću, videla sam cilj, okupila ljude koji su izuzetni u svom poslu. Nisam polazila od toga koliko je sve to teško, koliko treba alata, kako nabaviti dobre mašine… Sve sam gledala sa pozitivne strane i probleme rešavala u hodu. Ako počnete da posmatrate sve negativno, bolje da ni ne počinjete posao. Naša odluka je bila – krećemo, pa dokle stignemo. Bez novca se nažalost ne može, ali i tu postoje rešenja. Tu su banke, kao i startap programi“, navodi vlasnica firme Aledjo.

Za najveći uspeh smatra to što njihova kompanija danas zapošljava 30 ljudi i što imaju 20 mašina, pa rade u dve smene. Takođe, stalno proširuju poslovanje.

„Trenutno smo u potrazi za većim prostorom, što znači da će biti još više zaposlenih, a i veći broj mašina. Dokazali smo se kako na domaćem tržištu, tako i na evropskom, i idemo u nove radne pobede“, zaključila je Obradović.