Ko je kome sličan: Oblikovanje kulturnih klastera

Svrstavanje istraživanih kultura u određene klastere je svakako jedan od važnijih rezultata GLOBE projekta. Mnoge zemlje koje geografski pripadaju istom području imale su iste ili slične odgovore iz upitnika. To je nagnalo istraživače da naprave kulturne klastere.

Izdvojeno je deset kulturnih klastera:

• Anglo-američko područje: Engleska, Australija, Južna Afrika (deo u kome žive belci), Kanada, Novi Zeland, Irska i SAD
• Latinska Evropa: Izrael, Italija, Portugal, Španija, Francuska, Švajcarska (francusko govorno područje)
• Nordijska Evropa: Finska, Švedska, Danska
• Germanska Evropa: Austrija, Švajcarska, Holandija, Nemačka (bivša  i bivša Zapadna Nemačka)
• Istočna Evropa: Mađarska, Rusija, Kazahstan, Albanija, Poljska, Grčka, Slovenija, Gruzija
• Latinska Amerika: Kostarika, Venecuela, Ekvador, Meksiko, Salvador, Kolumbija, Gvatemala, Bolivija, Brazil, Argentina
• Subsaharska Afrika: Namibija, Zambija, Zimbabve, Južna Afrika (deo u kome žive crnci), Nigerija
• Bliski Istok: Katar, Maroko, Turska, Egipat, Kuvajt
• Južna Azija: Indija, Indonezija, Filipini, Malezija, Tajland, Iran
• Konfučijska Azija: Tajvan, Singapur, Hong Kong, Južna Koreja, Kina, Japan.

Nakon što su definisali parametere upitnika, kao i klastere, istraživanje je moglo da počne. Za ono što se sada čini jednostavno i što može da stane u jednu tabelu bile su potrebne godine. Na projektu je radilo više od 200 istraživača, a podaci su pristizali iz 62 zemlje. Ovako izgledaju rezultati istraživanja:

Zapad nasuprot Istoku

Nedavno je Biznis.rs pisao o američkoj kompaniji Subway koja planira da otvori veliki broj novih objekata u Kini u narednih 20 godina. Dosadašnje studije slučaja pokazale su da lideri iz Anglo-američkog područja, kada se nađu u zemljama Konfučijanske Azije koja ima visoke rezultate kada je u pitanju kolektivizam u grupi i institucionalni kolektivizam, budu okarakterisani kao napadni i da nisu timski igrači.

Ono što je zajedničko ovim klasterima (SAD i Konfučijanska Azija) jeste usmerenost na postizanje rezultata. Uostalom, već nekoliko decenija najveći tehnološki rast dolazi iz ovih delova sveta, a razlika je u načinu na koji to postižu.

U Anglo-saksonskom klasteru postoji kult ličnosti, a na Istoku uspeh pripada timu, grupi. Oba klastera spadaju u sam vrh kada je u pitanju usmerenost na rezultate, ali to postižu na drugačije načine. Svi znamo ko je Stiv Džobs (Steve Jobs) ili Ilon Musk (Elon Musk), ali ne znamo pojedince koji stoje iza brendova kao što su Samsung ili Xiaomi.

Posebna vrsta finansiranja

Central banka je u jednom momentu bila mala štedna i zajmovna institucija sa Srednjeg zapada koja je upravljala aktivom vrednom tri milijarde dolara. Za klijente se takmičila sa 16 drugih finansijskih institucija, od kojih je većina raspolagala značajno većim sredstvima. Da bi mogla bolje da uslužuje svoje klijente, Central banka je sprovela anketu o finansijskim potrebama ljudi koji žive na tom području.

Anketa je otkrila neke zanimljive i kulturološki važne informacije. Na primer, muslimani su bila jedna od zastupljenijih manjina u zajednici, čineći osam odsto ukupne populacije. Međutim, pregledom registra klijenata banke, otkriveno je da svega nekolicina muslimana koristi usluge ove banke. Kako bi otkrili šta je uzrok nezainteresovanosti ove populacije za finansijske usluge, menadžment je pozvao nekoliko lokalnih muslimana na sastanak. Tokom razgovora, bilo je jasno da principi islama utiču na stav ove populacije o bankarstvu. Naime, Kuran zabranjuje plaćanje ili naplaćivanje kamate. Informacija o kulturnim razlikama koje postoje između pripadnika ovih različitih kultura bila je ključna za dalji poslovni potez Central banke.

Ovo je dobar primer kako razumevanje kulturnih razlike može da napravi veliku poslovnu promenu, zato su rezultati GLOBE projekta nikad aktuelniji u vreme globalnih ekonomskih udruživanja i procvata multinacionalnih kompanija.

Šta se od istraživanja GLOBE može očekivati u budućnosti?

Istraživački projekat GLOBE 2020 je produžetak više od 20 godina zajedničkog rada koji je vodio istraživački tim GLOBE. Tokom devedesetih godina prošlog veka, GLOBE projekat je ispitivao odnose između društvene kulture, liderstva i organizacionih praksi u saradnji sa više od 200 istraživača iz 62 društva. Tako je postao jedna od najvećih i najsveobuhvatnijih studija te vrste u društvenim naukama.

U ovoj fazi istraživanja GLOBE, nazvanoj GLOBE 2020, naučnici se oslanjaju na otkrića iz prethodne dve decenije i fokusiraju se na neka važna istraživačka pitanja, poput – u kojoj meri su se kulture zemalja u originalnoj studiji promenile ili koji su glavni društveni pokretači kulturnih promena?

GLOBE 2020 će prikupiti kulturne informacije iz velikog broja zemalja u Africi i na Bliskom istoku koje nisu bile deo originalne studije, omogućavajući nijansiranje istraživanja u godinama koje dolaze. Istraživači imaju posebno interesovanje za analizu kulture i liderstva u društvima koja doživljavaju brzu kulturnu tranziciju (regija MENA).

Kako bi pružili dalje razumevanje uloge pola (i rodnih razlika) u ponašanju lidera i efikasnosti u različitim kulturama, uzorak projekta GLOBE će uključiti veći procenat žena lidera nego u ranijim istraživanjima. Njihova želja je da utvrde da li se percepcije izuzetnih lidera razlikuju među polovima i da li se ove percipirane rodne razlike razlikuju u različitim kulturama. Ovo će biti poučno za ispitivanje relativno neproučenog regiona MENA u pogledu percepcije izvanrednog liderstva.