Koja zanimanja su dodata u kategoriju beneficiranog radnog staža?

Novi pravilnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donosi izmene u načinu na koji se pojedinim kategorijama zaposlenih računa staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.

Reč je o sistemu koji omogućava da se vreme provedeno na posebno teškim, rizičnim ili po zdravlje štetnim poslovima računa kao duži radni staž. Na taj način zaposleni mogu ranije da ostvare pravo na penziju.

Izmene se pre svega odnose na određivanje radnih mesta u više industrijskih oblasti, ali i na proširenje spiska zanimanja koja stiču pravo na beneficirani staž. Poseban akcenat stavljen je na sektor crne metalurgije, gde se propisi razlikuju po proizvodnim celinama.

U okviru železara, pravilnik sistematizuje radna mesta u aglomeraciji, visokim pećima, konvertorskoj čeličani, kao i u toploj valjaonici, energetici i drugim pogonima. Za pojedine pozicije, poput rukovaoca vagonoprevrtača, drobiličara ili operatora sinterovanja, propisano je da se 12 meseci rada računa kao 14 meseci staža. Međutim, u zahtevnijim uslovima, poput rada na visokim pećima, pojedina zanimanja poput topioničara dobijaju još povoljniji tretman – godinu dana rada vrednuju se kao čak 16 meseci staža.

Razlike u stepenu uvećanja staža zavise od intenziteta rizika i uslova rada. Tako, na primer, dizaličari u određenim pogonima dobijaju uvećanje na 15 meseci za godinu dana rada, dok radnici angažovani na pripremi materijala ili u procesima koji su manje rizični dobijaju uvećanje na 14 meseci.

Posebno je uređen i segment održavanja tehnološke opreme, gde se uvećan staž priznaje ne samo proizvodnim radnicima već i majstorima i tehničkom osoblju koje radi u neposrednoj blizini složenih i potencijalno opasnih sistema. Bravari, električari, zavarivači i drugi stručnjaci koji rade na održavanju postrojenja, van klasičnih radionica, sada imaju preciznije definisan status u pogledu beneficiranog staža.

U toploj valjaonici, rad u pećima i poslovi koji podrazumevaju direktan kontakt sa visokim temperaturama navedeni su kao posebno teški, pa se za te pozicije 12 meseci rada računa kao 15 meseci staža. S druge strane, srodni poslovi poput autogenog rezanja ili energetike nose nešto manji stepen uvećanja.

Izmene nisu ograničene samo na metalurški sektor. U hemijskoj industriji, konkretno u proizvodnji petrohemijskih proizvoda, uvodi se nova kategorija – pripadnici vatrogasnih jedinica. Za njih je takođe predviđeno da se godina rada računa kao 14 meseci staža.

U termoelektranama i toplanama, novina je uvođenje beneficiranog staža za zaposlene koji rade u procesima odsumporavanja.

Značajne izmene donete su i u zdravstvenom sektoru, posebno u oblasti hitne medicinske pomoći. Lekari koji intervenišu na terenu i tokom transporta pacijenata sada stiču pravo da im se 12 meseci rada računa kao 15 meseci staža. Medicinski tehničari i vozači sanitetskih vozila, koji su takođe izloženi visokim nivoima stresa i rizika, dobijaju uvećanje na 14 meseci za godinu dana rada.

Visinski radnici koji poslove obavljaju uz pomoć alpinističke opreme u novom pravilniku su prepoznati kao posebno rizična kategorija. Za njih je propisano najveće uvećanje staža – 12 meseci rada računa se kao 16 meseci, što ih svrstava u grupu sa najpovoljnijim uslovima za ostvarivanje penzije.

Ova novina ukazuje na širenje obuhvata beneficiranog staža i na poslove koji ranije nisu bili dovoljno prepoznati u zakonodavstvu, a koji podrazumevaju visok stepen rizika, posebno u građevinarstvu, industrijskom održavanju i drugim delatnostima gde se rad obavlja na velikim visinama.

Pravilnik takođe potvrđuje kontinuitet u priznavanju beneficiranog staža pripadnicima vatrogasnih jedinica u industrijskim sistemima.

Novi propisi stupaju na snagu 26. marta, što za poslodavce znači da imaju obavezu usklađivanja evidencija o radnim mestima i obračunu staža.