Šta preostaje preduzetniku kada se nađe u blokadi?

Pogrešne procene često guraju preduzetnika u situaciju da ne može redovno da podmiruje svoje finansijske obaveze. Ignorisanje poreskih obaveza brzo rezultira blokadom računa od strane Poreske uprave.

Uz to, kašnjenje povlači obračun zatezne kamate, a na kraju i izricanje novčane kazne firmi koja kasni sa uplatom. Preduzetnik koji se nađe u blokadi još uvek formalno nije u stečaju, ali posluje pod značajnim ograničenjima koja blokada nosi.

Kada Narodna banka Srbije primi osnov za prinudnu naplatu, obavezuje sve banke da blokiraju dinarske i devizne račune dužnika, zabrane otvaranje novih računa i dostave podatke o stanju sredstava. To znači da se kompletan platni promet praktično zaustavlja. Plaćanja su onemogućena sve dok se dug u celosti ne namiri, a tek tada se računi odblokiraju.

Poreski savetnik Milan Radošević napominje da račun dužnika i dalje može primati uplate, ali svaki dinar koji stigne automatski se preusmerava poveriocu koji je pokrenuo prinudnu naplatu.

“Zbog toga poslovanje postaje izuzetno otežano, a duže trajanje blokade lako može da dovede do pokretanja stečajnog postupka. Zakonski, potpuna obustava plaćanja koja traje najmanje 30 dana smatra se dovoljnim razlogom za otvaranje stečaja”, objašnjava Radošević.

Jedno od čestih pitanja jeste da li osoba koja je kao preduzetnik u blokadi može osnovati društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).

“Odgovor je – zakonski može, ali praktično problemi vrlo brzo “isplivaju”. Iako je moguće registrovati novu firmu, nemogućnost plaćanja preko blokiranog računa i potencijalno oduzimanje poreskog identifikacionog broja (PIB) brzo stvaraju veće probleme”, upozorava naš sagovornik.

On isitče da gubitak PIB-a znači zabranu izdavanja računa i faktura, onemogućavanje fiskalizacije i nemogućnost podnošenja poreskih prijava. Preduzeće formalno može da potpisuje ugovore i obavlja posao, ali naplata bez izdavanja računa postaje komplikovana i rizična. Zakon o poreskom postupku jasno navodi da PIB ne može biti dodeljen licima koja imaju dospele, a neplaćene obaveze po osnovu javnih prihoda, posebno ako je osnivaču već privremeno oduzet PIB.

“Zbog svega toga, savet je da se pre bilo kakvog osnivanja nove firme proveri stanje poreskih kartica. Čak i sitan dug može da preraste u problem zbog rasta kamate, dok veća dugovanja zahtevaju dogovor o reprogramu. Pravovremeno izmirenje i malih iznosa može sprečiti komplikacije koje kasnije mnogo više koštaju”, savetuje Radošević.

Dodatno, važno je znati da blokada ne utiče samo na preduzetnika, već i na njegove partnere. Dobavljači, kupci i poslovni saradnici često izbegavaju saradnju sa blokiranim subjektima zbog rizika da plaćanja ne budu izvršena na vreme. U nekim slučajevima, banke čak i odbijaju da finansiraju projekte u kojima učestvuju blokirana pravna lica.

“Još jedna posledica blokade jeste gubitak poverenja na tržištu, što je ponekad teže nadoknaditi nego sam novac. Klijenti se preusmeravaju konkurenciji, a obnova reputacije zahteva dodatne resurse, vreme i jasnu strategiju. U praksi, neki preduzetnici pokušavaju da izbegnu ove probleme osnivanjem novih firmi preko članova porodice, ali i ta praksa može naići na prepreke ako Poreska uprava utvrdi povezanost lica”, ističe poreski savetnik.

Zanimljivo je da postoje i preduzetnici koji tokom blokade uspevaju da nastave rad zahvaljujući gotovinskom poslovanju ili plaćanjima preko računa trećih lica, ali to nosi rizik od dodatnih inspekcija i kazni.