Prezaduženost i nesolventnost nisu razlozi za prinudnu likvidaciju

Reč likvidacija kao i stečaj sa razlogom asocira na kraj jedne firme, međutim između ova dva načina prestanka poslovanja postoje bitne razlike.

Likvidacija je postupak prestanka postojanja privrednog društva koje ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza. To znači da ta opcija nije namenjena onim firmama koje su nesolventne, odnosno prezadužene, i njima kao jedina opcija ostaje da pokrenu stečaj.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall ukupan broj firmi koje su prošle godine ušle u proces pinudne likvidacije iznosio je 1.171, dok je ugašeno ukupno 887 preduzeća. Od početka ove godine u procesu prinudne likvidacije je 828 privrednih subjekata.

Likvidacija može da bude dobrovoljna, kada je pokreću članovi privrednog društva, i prinudna kada to po službenoj dužnosti čini Agencija za privredne registre.

Za naš portal iz Agencije za privredene registre kažu da su razlozi za pokretanje postupka prinudne likvidacije propisani Zakonom o privrednim društvima (član 546). Prinudna likvidacija pokreće se ako je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera:

1.Zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta

2. Zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta

3. Oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta; ako u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano, a društvo ne registruje produženje vremena trajanja društva ili u tom roku ne otpočne likvidaciju

Preduzeće će otići u prinudnu likvidaciju i u sledećim slučajevima:

• Ako je reč o ortačkom društvu, u slučaju smrti ortaka, ostane sa jednim ortakom, a nijedan od naslednika preminulog ortaka ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno ortačko društvo iz drugih razloga ostane sa jednim ortakom, a društvu, u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva ortaka, ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju

• Kada je frima registrovana kao komanditno društvo, u slučaju smrti komplementara, ostane bez komplementara, a nijedan od naslednika preminulog komplementara, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno komanditno društvo iz drugih razloga ostane bez komplementara ili komanditora, a društvu u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva člana ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju

• Ako  je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva

• Kada se pravnosnažnom presudom naloži prestanak društva, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju

• U slučaju da društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata

• Ako društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata

• Kada usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata

• Ako  društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji- ovo je najčešći razlog, iz dosadašnje prakse APR 

• Kao i u slučaju da društvo ne dostavi nadležnom registru početni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo

Kada dođe do procesa likvidacije privrednog društva postavlja se pitanje šta se dešava sa imovinom te firme, da li vlasnici odgovaraju kapitalom ili se ne vrši podela imovine?

„Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka. Članovi društva svoje odnose u pogledu imovine uređuju ugovorom, pri čemu svaki član društva može tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku izvrši podelu te imovine“, objašnjavaju iz APR.

Naši sagovornici navode da nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama zakona o privrednim društvima kojima su propisane odgovornosti članova društva u slučaju likvidacije.

 „Izuzetno, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću (d.o.o) i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra. Potraživanja poverilaca društva prema članovima društva zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra“, kažu iz Agencije za privredne registre.

Takođe, vlasnik privrednog društva može sprečiti proces prinudne likvidacije i to na nekoliko načina.

„Pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi Registar privrednih subjekata na internet stranici registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju iz člana 546. zakona o privrednim društvima. On upućuje poziv tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni navedene razloge koje je u skladu sa zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji“, kažu iz APR.

Po isteku tog roka, registrator koji vodi Registar privrednih subjekata, donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije kojim društvo prevodi u status „u prinudnoj likvidaciji“ i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici Registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana.

Oglas sadrži:

1) Dan objave oglasa

2) Poslovno ime i matični broj društva

3) Razlog prinudne likvidacije

Uz poslovno ime društva dodaje se oznaka: „u prinudnoj likvidaciji“.

Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, organi društva nastavljaju sa radom, a društvo ne može preduzimati nove poslove već samo završavati započete poslove, uključujući i izmirenje dospelih obaveza, kao i plaćanja za tekuće obaveze društva i obaveze prema zaposlenima.

„Za vreme prinudne likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra. Od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji se prekidaju“, obajšnjavaju iz Agencije za privredne registre.

Prekinuti postupci mogu se nastaviti nakon brisanja društva iz registra, na zahtev članova, odnosno poverilaca brisanog društva. Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji društvo ne može registrovati promene podataka u Registru privrednih subjekata.

Nakon isteka roka, registrator koji vodi Registar privrednih subjekata, u daljem roku od 30 dana,donosi akt o brisanju društva i briše društvo iz registra, u skladu sa zakonom o postupku registracije.