Novi projekat Elektrotehničkog fakulteta i Instituta "Mihajlo Pupin"

Roboti će uskoro pomagati ljudima i na poslu i kod kuće

Hi-techInovacijeLifestylePreduzetnik

17.5.2021 08:28 Autor: Ljiljana Begović

Roboti će uskoro pomagati ljudima i na poslu i kod kuće Roboti će uskoro pomagati ljudima i na poslu i kod kuće
Robot i čovek kao kolege, za mašinom u fabrici ili dok pomažu bolesniku da se oporavi posle moždanog udara, uskoro mogu da postane realnost.... Roboti će uskoro pomagati ljudima i na poslu i kod kuće

Robot i čovek kao kolege, za mašinom u fabrici ili dok pomažu bolesniku da se oporavi posle moždanog udara, uskoro mogu da postane realnost.

U laboratoriji za robotiku Elektrotehničkog fakulteta mladi naučnici, u okviru projekta Fonda za nauku ForNextCobot, proučavaju obrasce ponašanja ljudi koji će se zatim, pomoću posebnih algoritama, preneti na novu generaciju kolaborativnog robota. Polovinom sledeće godine, robot bi trebalo da bude u upotrebi.

Rukovodilac projekta dr Kosta Jovanović, sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kaže da napredak tehnologije otvara mogućnost da čovek i robot rade na istom poslu i dele radni prostor. Da bi zajednički rad bio efikasniji, robot mora da zna na koji način čovek planira kretanje. Zbog toga se mere parametri koji su dostupni kod čoveka, kao što su mišićne aktivnosti i usklađenost pokreta zglobova u odnosu na njih.

“Praktično, mi proučavamo obrasce ponašanja čoveka, koga će robot da zameni ili da zajednički rad učini efikasnijim” kaže dr Jovanović.

Foto: Pixabay.com

On dodaje da im je Fond za nauku omogućio da nabave senzorski set.

“Na ljude stavljamo nosive senzore, koji mere angažman rada mišića i pokrete. Zatim procenjujemo kako čovek planira pokrete sa aspekta kontrakcija antagonističkih mišićnih grupa praveći kompromise između preciznosti rada i bezbednosti interakcije sa okolinom. Ako je aktivnost mišića pri pokretu (kontrakcija) veća, onda je i bezbednost manja. Za početak smo raščlanili neke osnovne elemente pokreta, kao što su brzina, zahtevana preciznost, opterećenje koje treba da se savlada. Na osnovu tih aspekata, gledamo kako se planira pokret”, kaže Jovanović za Novosti.

Jovanović ističe da će nova generacija robota, osim senzorskih informacija, imati inovacije na polju načina na koji izvodi kretanje, sa stanovišta aktuatora, odnosno motora, koji su odgovorni za kretanje. Današnji roboti imaju motor, koji za koliko se okrene, toliko pomera zglob, što nije kao kod ljudi.

On ističe da se godišnje u svetu instalira oko 400.000 robota samo u industriji. Sa novim tehnologijama koje se razvijaju na ETF, roboti mogu biti naši neposredni saradnici u industriji, medicini i u kući, da na bezbedan način dele naše životno i radno okruženje.

“On ističe da je na globalnom nivou problem nedostatka medicinskog kadra. Na neki način treba kompenzovati nedostatak radne snage, koja je skupa, pa ima ekonomske računice zašto koristiti robote. Oporavak od moždanog udara zavisi od brzine i intenziteta rehabilitacije, kako bi što pre povratio funkcije” navodi dr Jovanović.

Projekat je započeo u julu prošle godine, a biće završen polovinom sledeće.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.