Srpski pomorci ne znaju koliko i kako da plaćaju porez i doprinose
BiznisPoreziPoslovanjePreduzetnikTurizam
7.5.2021 15:01 Autor: Ljiljana Begović
Putujete, obilazite svet, zarađujete više od dve prosečne plate u Srbiji, zvuči kao idealan posao. Međutim, pomorci, naročito oni koji iz Srbije rade na prekookeanskim brodovima, nemaju rešen radni niti poreski status.
Srbija ima hiljade pomoraca, odnosno radnika na raznim brodovima. Plate zaposlenih na brodovima obično počinju od 1.500 evra mesečno i mogu doći i do šest hiljada evra. Domaći pomorci koji imaju najviše plate najčešće su zaposleni kao menadžeri na kruzerima i tehničko osoblje.
Međutim, i pored odlične plate, dobrih uslova rada, pandemija je potpuno devastirala ovu delatnost.
„Niko nije dobijao nikakvu pomoć, ni od agencija preko kojih radimo. Mi smo plaćeni isključivo kada radimo. Agencije, odnosno kompanije nas zapošljavaju kao samozaposlene (contractore) i nemaju nikakve obaveze prema nama osim utvrđene naknade za period na brodu. U Srbiji smo nezaposleni“, kaže za Biznis.rs Ana Lalić, koja ima dugogodišnje iskustvo rada na prekookeanskim brodovima.
Naša sagovornica kaže da plata pomoraca nema veze sa trajanjem ugovora, koji su obično na šest meseci, godinu dana ili dve. Plata se nudi na dnevnom ili mesečnom nivou u zavisnosti od agencije do agencije.
„Što duže ostanete to više zaradite. Ne postoje fiksne rotacije, pa svaki put kada se iskrcate, vi ponovo šaljete CV i tražite novu ponudu od iste ili druge agencije“, navodi Lalić.
Veliki problem pomoraca predstavlja njihov nerešen radni status, odnosno Zakon ne prepoznaje njihov način rada i zapošljavanja. Naša sagovornica, kao i njene kolege, zabrinuta je da li će se naći u istom problemu kao i frilenseri.
„Pomorci nisu stalno zaposleni, ne radimo direktno za brodarsku kompaniju, zaposleni smo na određenom projektu, od tog do tog datuma, platu primamo u bruto iznosu, nemamo plaćen godišnji odmor, nemamo penzijsko osiguranje, nemamo pravo na bolovanje. Za svaki projekt se potpisuje novi ugovor sa agencijom za posredovanje. Po ugovoru smo contractori iliti samozaposleni. Isto kao npr. frilenseri za Google addsense. Sve sertifikate i lekarske potvrde pribavljamo sami o svom trošku. Često nam se i avionske karte oduzimaju od plate. Danas ste na jednom brodu, sutra na drugom, za potpuno drugu agenciju“, objašnjava za naš portal Ana Lalić.
Srbija jedina u regionu, a i šire, nema zakon o pomorcima kojim bi se ova vrsta zaposlenja regulisala (jer praktično svi pomorci u celom svetu rade kao samozaposleni i svoje obaveze izmiruju u matičnoj zemlji).
„S obzirom da ne postoji bilo kakav zakon koji posebno reguliše oporezovanje pomoraca, svi radnici na brodu su bili u obavezi da se samooporezuju, kao i svi drugi rezidenti koji imaju prihode iz inostranstva. To znači da porez plaćamo 20 odsto, doprinose za penzijsko osiguranje 25 odsto i za zdravstvano osiguranje 10,5 procenata“, kaže Ana Lalić.
U Hrvatskoj su pomorci praktično oslobođeni poreza, a za doprionose PIO fondu plaćaju fiksni iznos i to samo kada su na brodu. Pored toga, takođe imaju i beneficiran radni staž.
„Hrvati na istu platu imaju bukvalno 10 puta manje dažbine nego mi u Srbiji. Tako je i sa Bugarskom, Rumunijom, Crnom Gorom, da ne spominjem Filipine i druge velike pomorske nacije koje su svoje građane potpuno solobodile bilo kakvih dažbina. Ja ne znam ni za jednu zemlju gde se pomorci oporezuju po standardnom modelu kao ostali građani“, kaže Lalić.
Naša sagovornica napominje da je poslala bezbroj upita i Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi, da je pisala predsedniku Srbije o ovom problemu, ali da i dalje nije dobila odgovore.
„Mi se bukvalno guramo u ilegalu, iako smo svoj novac zaradili ogromnim odricanjem. Rešenje nije da se krvavo zarađeni novac prima na Oceanpay i slične kartice, rešenje je da Srbija postavi jasne zakone i reguliše naš rad. Ovako kako stvari sada stoje niko se neće samovoljno prijaviti da izmiri svoje obaveze“, smatra Lalić.
Iz Udruženja poreskih savetnika Srbije (UPSS) kažu da državljani Srbije koji rade na prekookeanskim brodovima imaju ugovor o radu sa ino-kompanijom, koja ih angažuje.
„Pre toga obezbede urednu dokumentaciju koja se tiče obaveza, zdravstvenog stanja, rizika, itd. To su vrlo ozbiljno regulisani poslovi. Potpuno je naivno smatrati ih sličnim frilenserima“, objašnjavaju iz UPSS.
Poreski savetnici smatraju da način i iznos poreza koji su plaćali pomorci zavisi od toga koja zemlja, odnosno koja kompanija ih je angažovala.
„Kako su u Srbiji manji porezi od poreza mnogih drugih zemalja, ovako zaposleni, pod uslovom da su potpisali međunarodni ugovor, pre bi mogli da potražuju od države Srbije povraćaj više plaćenog poreza, nego što bi imali obavezu da ga plate. Druga, važna tema iz ove oblasti tiče se zdravstvenog osiguranja i prava na ino-penziju. Uz to, ovo je vrlo kompleksno pitanje sa aspekta primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja“, navode iz UPSS.