Šta sve preduzetnicima omogućava dvojno knjigovodstvo?

Ako započinjete svoj biznis i želite da u Srbiji postanete preduzetnik, ako niste paušalac ili poljoprivrednik imaćete obavezu da primenjujete sistem dvojnog knjigovodstva.

Dvojno knjigovodstvo podrazumeva da se sve poslovne promene na imovini, obavezama, prihodima, rashodima i kapitalu, evidentiraju najmanje na dva propisana računa, prema Pravilniku o kontnom okviru, na dugovnu i potražnu stranu. Dakle, svaka poslovna promena mora biti evidentirana u iznosima koji podrazumevaju ravnotežu na dugovnoj i potražnoj strani i predstavljaju deo aktive i deo pasive.

Predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“, mr Snežana Mitrović, u svom izdanju „Kontni okvir“ objašnjava da se dvojno knjigovodstvo vodi kod pravnih lica i preduzetnika koji primenjuju Zakon o računovodstvu, i vodi se na obračunskoj osnovi, gde se ukupna transakcija iskazana u validnoj i tačno sastavljenoj i overenoj, računovodstvenoj ispravi, evidentira, najmanje na dva računa, na dugovnu i potražnu stranu.

Takođe, dvojno knjigovodstvo se vodi i u poslovnim knjigama, koje su sveobuhvatne evidencije o finansijskim transakcijama kod korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Osnova za vođenje budžetskog računovodstva jeste gotovinska osnova, odnosno transakcije i ostali događaji se evidentiraju u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, to jest uplate.

Dvojno knjigovodstvo vode sva pravna lica i preduzetnici koji primenjuju Zakon o računovodstvu i svi korisnici budžetskih sredstava koji primenjuju Uredbu o budžetskom računovodstvu i u skladu sa njom vode računovodstvo i sistem glavne knjige.

Preduzetnici koji svoje poslovne knjige već vode po sistemu dvojnog knjigovodstva razvrstavaju se u mikro lica. Oni imaju obavezu da u svom poslovanju primenjuju Pravilnik za mikro pravna lica. Pored povećanih administrativnih obaveza kako preduzetnika, tako i knjigovodstvene agencije kojoj je poveren posao, menjaju se i druge obaveze.

„Dvojno knjigovodstvo u Srbiji, shodno članu 43. Zakona o porezu na dohodak građana, ne vode preduzetnici, poljoprivrednici koji su obveznici poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva i preduzetnici druga lica, odnosno fizička lica koja su obveznici poreza na dodatu vrednost i svako drugo fizičko lice koje obavlja delatnost, nezavisno da li je ta delatnost registrovana. Ovi navedeni preduzetnici vode prosto knjigovodstvo“, navodi Mitrović.

Takođe, dvojno knjigovodstvo ne vode ni preduzetnici paušalci, već samo vode poslovnu knjigu o ostvarenom prometu.

Prednosti dvojnog knjigovodstva su da pojedine kategorije pravnih lica, razvrstane po veličini ostvarenog prihoda, broja zaposlenih i ukupne aktive (vrednosti ukupne imovine), primenju određene međunarodne računovodstvene standarde i prema njima utvrđene principe i pravila kod odmeravanja imovine, obaveza, vrednovanja prihoda i rashoda.

„Primene MSFI i MSFI za MSP treba da budu na doslednoj osnovi da bi finansijski izveštaji bili uporedivi i da bi se vodila adekvatna poslovna politika i ostvarivali postavljeni poslovni ciljevi. Uslov za to je da svi poslovni događaji i transakcije budu obuhvaćeni na osnovu verodostojnih i tačnih računovodstvenih isprava i da u glavnoj knjizi, na osnovu koje se sastavljaju finansijski izveštaji, sve pozicije budu relevantne, a sastavljeni finansijski izveštaji budu pouzdani za njihove korisnike“, objašnjava autorka izdanja „Kontni okvir“.

Mitrović dodaje da dvojno knjigovodstvo ne znači ništa za one koji posluju u sivom tržištu, koju robu nabavljaju i prodaju bez vođenja u dvojnom knjigovodstvu, koji proizvedene gotove prozvode, u celosti, ne stavljaju u legalan promet, veći deo ne evidentiraju u dvojnom knjigovodstvu u glavnoj knjizi, ali ih prodaju u sivom tržištu.

Obavezno dvojno knjigovodstvo se u Srbiji primenjuje od prvog januara 2019. godine. To je bila stimulativna mera za razvoj preduzetništva, kojom je trebalo da bude omogućena jednostavnija i lakša evidencija i praćenje prihoda i rashoda, kao i nabavke osnovnih sredstava i drugih poslovnih promena u registrovanoj delatnosti, u okviru propisanih poslovnih knjiga gde se vodi prosto knjigovodstvo.

„Ali, smatram, da nije bilo neophodno da se uvodi za registrovane preduzetnike, koji nemaju velike promete, koji ne primenjuju međunarodne računovodstvene standarde i koji nisu obveznici revizije. U Zakonu o porezu na dohodak građana moglo se zadržati pravilo da svi preduzetnici imaju pravo izbora i da vode prosto knjigovodstvo, kao i preduzetnici, fizička lica, regisitrovani poljoprivrednici i ostali preduzetnici, koji sada vode prosto knjigovodstvo“, zaključuje mr Snežana Mitrović.