Streaming je sadašnjost muzičke industrije, ali u Srbiji još nije zaživeo

Pandemija korona virusa promenila je, ali i podstakla mnoge stvari. Tako smo tokom zatvaranja zbog sprečavanja širenja bolesti Covid-19 imali priliku da vidimo brojne muzičare kako snimaju u svojim domovima i to objavljuju na raznim internet platformama, ali se i uključuju uživo, pre svega preko društvenih mreža. Takođe, dosta koncerata moglo je da se prati i putem streaming servisa. Mnoštvo muzike nalazi se online i dostupno je uz odgovarajuću pretplatu „na klik“, ali ovo ipak još uvek nije trend koji je zaživeo u Srbiji.

„Lično ne vidim livestream (prenos uživo) kao nešto što se baš fenomenalno pokazalo u Srbiji. Branša je na kolenima i ovo malo što se pre novog zatvaranja bude odradilo biće samo malo da se preživi dok se ne nađe model rada u ovim okolnostima koje će očigledno da potraju. Livestream su odjednom radili svi, ali i dalje po mom mišljenju ne može da zameni koncert sa publikom, i to se vidi po poseti koncerata. Ljudi su željni koncerata. Ja ne znam baš mnogo uspešnih livestream koncerata sa ovih prostora, makar da to finansijski ima smisla. I ovo što je rađeno, rađeno je više kao promotivni koncept„, objašnjava za Biznis.rs Nikola Jovanović iz promoterske kuće Kontra Rights.

Kako on kaže, u toj formi emitovanja u Srbiji – kroz online nastupe, zarada nije zagarantovana.

„Mi smo i dalje YouTube publika koja je navikla da sve dobije besplatno – od serija, muzike, filmova, pa i koncertnih ulaznica. Ne vidim kako možemo trenutno da dođemo do neke platforme gde možemo da napravimo nešto što komercijalno ima potencijal za online koncerte. Ono gde vidim napredak su livestream-ovi festivala poput Exita, ali i oni su više u funkciji promotivnog materijala nego kao sredstvo zarade. Ali postoji deo publike koji želi da isprati prenose događaja koji su opet, ipak, uživo„, napominje naš sagovornik.

Jovanović ističe da mi u tom smislu ne možemo da se poredimo sa svetom, pre svega jer nam muzička industrija nije na istom nivou.

„Mi, uostalom, za online platforme i koncerte ne možemo da naplatimo, recimo, autorska prava, a kako da regulišemo onda tek ostale stvari? Jedno je kad neka globalna zvezda tipa Dua Lipa uradi koncert, a sasvim drugo kad neko na lokalnom nivou to treba da izvede. Takođe, i kod nas je drugačija online kultura. Mislim da smo dva totalno različita sveta“, smatra muzički promoter.

Streaming servisi koji se koriste u Srbiji

Naš sagovornik navodi da je streaming vrlo jednostavan – plati se pretplata i u telefonu ili računaru se dobija sve od snimljene muzike ikada objavljene na jedan klik.

„Postoji i opcija da koristite servise besplatno uz registraciju, s tim što onda imate reklame. Autori i bendovi dobijaju novac u zavisnosti od slušanja – ovo je malo ozbiljnija priča za objasniti, ali teoretski rečeno, što ste slušaniji, to ćete više novca zaraditi. Tu u zapravo i leži potencijalna zarada za domaće muzičare, u streaming servisima i treba da se koncentrišemo na edukaciju i prebacivanje pubike na streaming, ako želimo da pričamo o industriji i zaradi“, napominje Jovanović.

Gotovo svi veći servisi danas funkcionišu i kod nas, a to su Deezer, Spotify, Apple Music, Bandcamp, Youtube, a od skoro i Tidal.

„Streaming nije budućnost, to je sadašnjost. Cela industrija trenutno počiva na streaming servisima. Meni je smešno kad čujem od lokalnih organizacija da kažu da je streaming budućnost, dok se ispred njihovih očiju muzika koristi na društvenim mrežama kao što su Instagram, Facebook, Tik Tok… Festivali rade livestream, svaki radio ima svoj stream, gomila podkasta (podcast) se dešava svaki dan, a mi i dalje pričamo o tome da li je streaming budućnost. Globalna izdavačka industrija počiva na streamingu, kao i najveće muzičke kompanije“, zaključuje naš sagovornik.