U zavisnosti od iznosa i na humanitarne donacije se plaća porez

Pod humanitarnim radom smatra se svaki rad koji se čini u cilju pomaganja drugima, pri čemu se ne stiče nikakva materijalna korist. Ovom vrstom aktivnosti mogu se baviti svi, bez obzira na starost, pol, nacionalnu pripadnost, religiju. U Srbiji postoji dosta humanitarnih organizacija koje se javljaju u obliku fondova, fondacija, zadužbina, humanitarnih i nevladinih organizacija.

Često se u javnosti raspravlja o tome da li treba i na koji način oporezovati humanitarne donacije.

“Obavezu plaćanja poreza na donacije moramo posmatrati iz dva ugla. Prvi je iz pozicije primaoca donacije i ugla davaoca donacije. Iz ugla primaoca donacije oporezivanje donacija, odnosno poklona, regulisano je Zakonom o porezima na imovinu. Ono što je bitno razumeti jeste da je obveznik plaćanja poreza na poklon primalac poklona, odnosno donacije. Davalac poklona – donacije nije obveznik poreza na poklon sa aspekta zakona o porezima na imovinu”, kaže za Biznis.rs poreski savetnik iz PSK Accounting agency, Gordana Aritonović.

Donacije, odnosno pokloni u vrednosti do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini primljeni od istog lica se ne oporezuju, odnosno izuzeti su od oporezivanja u skladu sa članom 14. stav 7. Zakona o porezima na imovinu. To znači da ukoliko jedno lice da na poklon novac ili stvari u vrednosti do 100.000 dinara drugom licu u toku jedne kalendarske godine, ne plaća porez na poklon.

Što se tiče humanitarnih donacija, odnosno udruženja koja su osnovana radi ostvarivanja opštekorisnog cilja i koje sredstva od donacija koriste isključivo za namene za koje je udruženje osnovano, one su oslobođene poreza na poklon u skladu sa članom 21. stav 1. tačka 5a) Zakona o porezima na imovinu, bez obzira na visinu donacije koju primaju.

Udruženje koje sredstva koristi za namene za koje je osnovano, oslobođeno je plaćanja poreza na poklon bez obzira na visinu (to može biti i iznos od jednog miliona dinara od istog lica).

“Kao primer ovakvog udruženja možemo navesti sva udruženja koja se bave humanitarnim radom, pomažu oboleloj deci i slično. Ovde je bitno napomenuti da udruženje i dalje ima obavezu da podnese poresku prijavu na obrascu PPI3 u roku do 30 dana od dana prijema donacije, a poreska uprava Rešenjem utvrđuje poresko oslobođenje”, objašnjava Aritonović.

Iz ugla davaoca donacije postoji razlika da li donaciju daje fizičko ili pravno lice. Ukoliko donaciju daje fizičko lice, ono nema nikakvu dalju obavezu plaćanja poreza, već se ta donacija oporezuje isključivo porezom na poklon sa aspekta primaoca donacije, ukoliko je iznos donacije veći od 100.000 dinara.

S druge strane, ukoliko donaciju daje pravno lice (doo ili preduzetnik, kao najčešći oblici organizovanja pravnih lica kod nas) obaveza plaćanja poreza na donacije može nastati sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

“U skladu sa ovim Zakonom, pravno lice može da prizna kao trošak u poreskom bilansu izdatke za zdravstvene, obrazovne i druge namene u visini do pet odsto ukupnog prihoda tog pravnog lica u datoj kalendarskoj godini. Ukoliko visina donacija jednog pravnog lica prelazi pet procenata prihoda, ti izdaci preko pet odsto se ne priznaju u poreskom bilansu, odnosno na te izdatke pravno lice plaća 15 odsto poreza na dobit, u slučaju preduzetnika plaća se 10 odsto poreza na prihod od samostalne delatnosti. Na primer, ukoliko je prihod pravnog lica u jednoj kalendarskoj godini 10 miliona dinara, to pravno lice može da ima izdatke za donacije u visini od 500 hiljada dinara na koje neće platiti nikakav porez”, navodi naša sagovornica.

Da bi se pet posto priznalo kao rashod u poreskom bilansu potrebno je da budu ispunjena dva uslova u vezi sa donacijama koje se daju.

Ti uslovi su sledeći:

1. Da su izdaci izvršeni licima registrovanim za te namene, u skladu sa posebnim propisima (npr. donacija humanitarnom udruženju koje je registrovano u APR kao humanitarno udruženje)

2. Da primalac dobara ili usluga navedena davanja koristi isključivo za obavljanje delatnosti

Sa aspekta pravnih lica, prvi uslov je vrlo jednostavno proveriti uvidom u APR. Međutim problem nastaje kod drugog uslova, gde pravno lice treba da dobije neku vrstu potvrde da se sredstva koriste u svrhu obavljanja delatnosti.

“U praksi se, od Udruženja, ove potvrde vrlo retko dobijaju, tako da pravna lica koja redovno uplaćuju donacije uplatu treba da vrše na osnovu Odluke u kojoj obrazlože: zašto uplaćuju donaciju, kome uplaćuju donaciju i iznos donacije. Zajedno sa izvodom sa tekućeg računa na kome se vidi da je donacija uplaćena ovo bi trebalo da je dovoljan dokaz za poresko izuzimanje u poreskom bilansu”, naglašava poreska savetnica iz PSK Accounting agency, Gordana Aritonović.