Za više od polovine raspisanih tendera stigne samo jedna ponuda

Iako je Portal javnih nabavki, koji je pokrenut pre tačno godinu dana, trebalo da olakša i ubrza proces javnih nabavki u Srbiji, njegov rad za sada nije mnogo doprineo poboljšanju uslova.

Prema anketi koju je sproveo NALED, nešto manje od polovine, tačnije 42 odsto ponuđača izjavilo je da su najčešće upoznati sa celokupnim sistemom javnih nabavki, a najređe sa funkcionisanjem e-portala za javne nabavke.

“Dve trećine ponuđača zna da se nabavke sada sprovode online, a čak 90 odsto smatra da je portal doprineo unapređenju efikasnosti javnih nabavki. Ipak, žele dalje unapređenje transparentnosti i pojednostavljenje procedura kako bi u većoj meri učestvovali u postupcima“, kaže predsednica udruženja „Ponuđači Srbije“ Jasmina Marković.

Ono što zabrinjava jeste sve manje učešće ponuđača u javnim nabavkama. Ponuđači su u protekle tri godine prosečno učestvovali u 68 postupaka javnih nabavki. Predstavnica udruženja ponuđača Srbije, Jasna Marković smatra da su problemi slabe motivisanosti ponuđača loša transparentnost, nedostatak edukacije i elektronske pismenosti, manjak nadzora i kontrole nad procesom janih nabavki, kao i nepoštovanje sklopljenih ugovora kada naručilac nije zadovoljan izborom ponuđača.

“Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke iz izveštaja za prvu polovinu 2019. godine konkurencija u postupcima javnih nabavki na nivou Srbije iznosila je svega 2,2 ponude po postupku. Godinu dana ranije, prosečan broj ponuđača koji su konkurisali za neki od poslova, odnosno izvođenje radova, nabavke dobara ili pružanja usluga, iznosio je 2,5”, kažu iz udruženja “Ponuđači Srbije”.

Prema rečima naših sagovornika, ponuđači najčešće odustaju od tendera iz razloga što smatraju da je pobednik tendera već unapred poznat, jer sami uslovi koji su propisani konkursnom dokumentacijom ukazuju da naručilac već ima određenog „preferiranog“ ponuđača.

Kontrola procesa javnih nabavki

U postupcima javnih nabavki kao ponuđač može biti fizičko lice, preduzetnik i privredno društvo, naravno ukoliko ispunjava uslove koji su propisani Zakonom o javnim nabavkama (npr. da nisu krivično osuđivani, da su platili porez).

“Takođe, ponuđač mora da ispunjava uslove za učešće na konkretnoj javnoj nabavci primereno predmetu nabavke naručioci mogu zahtevati da ponuđači poseduju određeni broj zaposlenih ili pak određenu mehanizaciju. Da li je proces javne nebavke regularan i po Zakonu kontroliše Komisija koja je imenovana od strane naručioca”, objašnjavaju za Biznis.rs iz udruženja “Ponuđači Srbije”.

Rezultati ankete koju je sproveo NALED ukazuju da ponuđači najčešće spominju nestručnost kao najveći problem u radu komisija. Petina ponuđača smatra da u radu komisija nema problema, dok dve petine ne znaju da navedu najveći problem po njihovom mišljenju. Devet od deset ponuđača smatra da su novi Zakon i Portal doprineli da se lakše učestvuje u postupcima javnih nabavki.  

Vrednost nabavki u Srbiji svake godine raste i u 2019. premašila je 440 milijardi dinara, ali izazov predstavlja činjenica da je prosečan broj ponuđača za poslednjih 15 godina pao sa 8,5 na samo 2,5 dok je, prema analizi Udruženja „Ponuđači Srbije“, u čak 55 odsto slučajeva stigla samo jedna ponuda.

Razvijene evropske zemlje imaju visok udeo nabavki u BDP – Švajcarska 25 odsto, Holandija 20 odsto, Švedska 16,5 odsto – dok je u Srbiji taj procenat tek nešto iznad 8 odsto što govori o ograničenim mogućnostima da se kroz javne nabavke ostvaruju razvojni ciljevi i osnažuje privreda.

Da bi se promenio sam proces javnih nabavki u Srbiji i da bi se motivisali ponuđači da u što većem broju učestvuju na tendrima trebalo bi unaprediti nekoliko faktora.

Ponuđači koji su upisani u registar, a nisu učestvovali u postupcima javnih nabavki, najčešće navode fer uslove i unapređenje kontrole i transparentnosti, kao promene koje bi dovele do toga da se odluče da učestvuju, odnosno, da češće učestvuju u postupcima javnih nabavki u budućnosti.