Zbog manjka radne snage strancima u Srbiji potrebno olakšati zapošljavanje

Prema ocenama Saveta stranih investitora (FIC) u Beloj knjizi 2021, strancima koji se zapošljavaju u Srbiji značajno su olakšane procedure za podnošenje zahteva za dozvole koje regulišu njihov status.

Od 1. decembra 2020. godine stranim državljanima je omogućeno da na jednom mestu podnesu objedinjen zahtev područnoj policijskoj upravi. Uz ovaj zahtev podnosi se dokumentacija potrebna za odobrenje/produženje privremenog boravka. Takođe, omogućeno je i podnošenje zahteva za odobrenje privremenog boravka i elektronskim putem, korišćenjem portala e-Uprava.

Ukoliko privremeni boravak bude odobren, Uprava za strance elektronskim putem obaveštava stranca o datumu i mestu na kome može lično da preuzme izdatu dozvolu. Cilj uvođenja ove mogućnosti jeste da se obezbedi da stranac i pre dolaska u Srbiju podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka.

Međutim, kako se navodi u Beloj knjizi, ostalo je nekoliko prepreka koje bi trebalo savladati u cilju olakšanog zapošljavanja stranih državljana u Srbiji, a jedna od njih se odnosi na test tržišta rada, koji prema analizi Saveta stranih investitora ne bi trebalo da bude uslov za izdavanje radne dozvole u slučaju zapošljavanja visokog menadžmenta.

Test tržišta rada pokreće poslodavac na osnovu zahteva Nacionalnoj službi za zapošljavanje najranije 60, a najkasnije 30 dana pre izdavanja radne dozvole.

Preporuka Saveta je i da bi uverenje Centralnog registra socijalnog osiguranja o tome da li je poslodavac u prethodnom periodu zaposlenima otkazivao ugovore o radu po osnovu viška zaposlenih trebalo da sadrži konkretan naziv poslova na kojima je radio zaposleni koji je proglašen viškom.

“U postupku za izdavanje odobrenja za privremeni boravak potrebno je skratiti trajanje postupka, omogućiti duže trajanje odobrenja za privremeni boravak i radne dozvole i smanjiti broj potrebnih dokumenata. Osim toga, potrebno je omogućiti podnošenje Objedinjenog zahteva elektronskim putem u skladu sa članom 41a Zakona o strancima”, objašnjeno je u Beloj knjizi.

Sa preporukama Saveta stranih investitora slaže se i koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

“U ovom trenutku ja bih naglasio administrativne probleme, koje smo na osnovu istraživanja uočili još pre dve godine. Sada u našu zemlju dolaze stranci iz nekih zemalja Azije, Afrike, bivših sovjetskih repubilka. To su uglavnom zemlje van EU. U zavisnosti od toga iz kojih zemalja dolaze postoje i različiti problemi”, ističe Rajić.

On naglašava da je procedura komplikovana, da predugo traje i da mnoge firme koje bi trebalo, na primer, da zaposle vozača ili građevinskog radnika koji treba da počne sa radom u roku od sedam dana nemaju vremena da čekaju na prikupljanje komplikovane dokumentacije za koju je često potrebno i oko mesec dana.

“Prvo morate da prijavite adresu stranca, da bi se dobila dozvola. Nažalost sada je situacija takva da stranci pre svega treba da se prijave MUP-u, da se pribave potvrde ambasada zemalja iz kojih dolaze. Problem je što se ide na više mesta da bi se svi uslovi ispunili. Sada je sve veći broj zemlja iz kojih stranci dolaze i tek će dolaziti, jer nam nedostaje radna snaga. Ukoliko procedure budu tako spore to će otežati njihovu mogućnost obavljanja posla. Smatram da bi bilo efikasnije omogućiti da se procedure u većoj meri odrade elektronski i svi papiri pošalju odjednom”, navodi Dragoljub Rajić.

Kako su za naš portal objasnili iz Nacionalne službe za zapošljvanje (NSZ) postupak dobijanja dozvole za rad u Srbiji donekle je uslovljen vrstom dozvole za koju se podnosi zahtev.

Stranac podnosi zahtev za odobrenje privremenog boravka MUP-u. Osim privremenog boravka, da bi radio u Srbiji strancu je potrebna i dozvola za rad, koju izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje. U zavisnosti od vrste dozvole za rad zahtev za izdavanje dozvole podnose poslodavac ili stranac.

Zakon o zapošljavanju stranaca propisuje da se dozvole mogu izdati na vremenski period do godinu dana, sa mogućnošću produžetka pod uslovima propisanim zakonom.

“Vremenski period na koji se dozvola izdaje svakako je uslovljen i periodom za koji je stranac radno angažovan u našoj zemlji. Na primer, periodom na koji je zaključen ugovor o radu sa strancem ili periodom na koji je stranac upućen na rad u Srbiju. Isto tako, vremenski period za koji se dozvola može izdati uslovljen je i periodom za koji je strancu odobren boravak, pa dozvola ne može biti izdata duže od vremenskog perioda na koji je odobren privremeni boravak ili D viza po osnovu zapošljavanja”, objašnjavaju iz NSZ.