Žene u Srbiji češće koriste aplikacije za dostavu namirnica

Izbijanje pandemije nesumnjivo je pokrenulo pitanja o obimu i dometima aplikacija za dostavu hrane, kao i mogućnostima za dalji rast ovog segmenta ekonomije. Okolnosti izazvane korona virusom preoblikovale su ekonomiju aplikacija i između ostalog, proširile je na isporuku proizvoda iz samoposluga i farmaceutskih proizvoda.

Centar za istraživanje javnih politika sproveo je analizu o modelima dostave hrane i prevoza putnika preko aplikacija u Srbiji, o njihovom  trenutnom stanju, ključnim karakteristikama i budućim potencijama ovog tržišta.

Uspon platformske ekonomije kao dela digitalne transformacije je poslednjih godina doprineo preoblikovanju ekonomskih procesa. S tim u vezi, širenje digitalnih platformi (mobilnih aplikacija) uticalo je na promene socio-ekonomskih obrazaca, poput potrošnje, komunikacije i stila rada.

Autori istraživanja navode da kada je izbila pandemija, tržište mobilnih aplikacija u Srbiji bilo je u povoju. Prethodnicu na ovom tržištu činile su aplikacije „Donesi“ i „CarGo“. Kao prvobitno lokalna kompanija, „Donesi“ je 2014. godine kupljen od strane „FoodPande“, a 2016. godine od strane „Delivery  Hero“.

„‘CarGo’ je aktivan od 2015. godine kao mobilna aplikacija lokalnog porekla koja se suočavala sa različitim zastojima u razvoju svog poslovanja. Tek sa ulaskom globalnih mobilnih aplikacija poput ‘Wolt’ 2018. i ‘Glovо’ 2019. godine, srpsko tržište je počelo da liči na inostrana“, navodi se u istraživanju.

Pre pojave aplikacija za dostavu hrane, deo stanovništva naručivao je hranu iz restorana putem interneta ili telefonom, a samu dostavu obavljali su restorani. Ovaj obrazac naručivanja hrane i dalje je veoma prisutan, ali mobilne aplikacije za dostavu hrane sve više dobijaju na značaju.

Uz to, pojava Covid-19 i uvođenje vanrednog stanja uticalo je na pojavu novih vidova dostave putem aplikacija. Naime, u pomenutom periodu, usluga dostave je globalno ali i u Srbiji proširena i na druge proizvode, pre svega na namirnice iz samoposluga i proizvode iz apoteka.

Prosečni korisnik aplikacija za dostavu hrane u Srbiji je češće ženskog pola, za razliku od drugih zemalja gde su korisnici dominantno muškarci.

Aplikacija za dostavu i u Srbiji i u drugim zemljama najčešće koriste zaposleni. Takvih je u Srbiji 78 procenata.

Najčešći korisnici ovih platformi su mladi ljudi

 U Srbiji više od 50 procenata korisnika aplikacija pripada populaciji starosti do 34 godine. Sledeća najbrojnija grupacija je ona od 35 do 44 godine (32odsto ), što potvrđuje da su ove aplikacije prihvaćenije među ljudima mlađeg uzrasta. Ne samo da je starosna struktura srpskih korisnika aplikacija u skladu sa globalnim poređenjem, već se takođe poklapa sa regionalnim studijama koje su potvrdile veće učešće mlađe populacije u korišćenju aplikacija, na primer, u Rumuniji i u Grčkoj.

„Rezultati istraživanja pokazuju da preko aplikacija za dostavu najčešće robu naručuju Beograđani, slede ih građani Novog Sada, Niša i Kragujevca što je i očekivano s obzirom na veličinu populacije i broj aplikacija koje funkcionišu u tim gradovima“, kažu za Biznis.rs, iz Centra za istraživanje javnih politika.

Među korisnicima najviše je onih koji koriste aplikaciju za dostavu hrane, a tek mali procenat koristi ih za dostavu namirnica i proizvoda iz apoteka. Oko 64 procenta svih narudžbina odnosi se na naručivanje hrane, 22 procenta na namirnice iz samoposluga, dok 14 procenata svih narudžbina podrazumeva naručivanje proizvoda iz apoteka.

Pica-hrana koja se najčešće naručuje

Prema podacima istraživanja o karakteristikama korišćenja aplikacija za dostavu najviše korisnika naručuje brzu hranu. Za picu se odlučuje čak 83 odsto naručilaca, burgere (48 odsto) i testenine (43 procenata). Naši sagovornici objašnjvaju da rezultati istraživanja odstupaju od rezultata drugih studija u kojima se ukazuje da korisnici aplikacija predstavljaju populaciju koja sve više pokazuje interesovanje za zdravom ishranom.

Prosečna učestalost naručivanja je 2,6 puta mesečno za sve korisnike aplikacija za dostavu hrane u Srbiji. Oko četvrtine (26 odsto) svih korisnika aplikacija koristi ih na nedeljnom nivou (najmanje jednom nedeljno), dok ostali naručuju najmanje jednom mesečno. Razlozi zbog kojih se naručuju namirnice su različiti. Najviše ispitanika (75 odsto) naručuje preko dostave zbog nedostatka vremena, da bi se počastili (73 procenata), za specijalne prilike (34 odsto), znog navike (26 odsto).

Takođe kada je reč o sumi novca koju naručioci najčešće izdvajaju za ovakav vid kupovine je između 1.000 i 2.000 dinara po porudžbini. Tipična porudžbina hrane iz restorana je 1.312 dinara naspram 1.835 dinara za porudžbine iz apoteka i 3.055 dinara za narudžbinu proizvoda iz samoposluga.

Vrednost tržišta dostave

„Na osnovu procenjenog broja korisnika, prosečnih troškova po porudžbini i prosečne učestalosti naručivanja, pokušali smo da procenimo tržišnu vrednost isporuke dostave hrane preko mobilnih aplikacija za izabrane tri platforme na mesečnom nivou“, novode autori studije.

Uzimajući u obzir procenjen broj korisnika aplikacija za dostavu (356.000 korisnika), prosečni izdatak po porudžbini (1.312 dinara) i prosečnu učestalost naručivanja (2,7 puta), srpsko tržište aplikacija za dostavu hrane procenjeno je na 1.275.619.909. dinara mesečno (oko 10.810.338 evra). Ova projekcija mora uzeti u obzir faktor pandemije Covid-19 s obzirom da je bila jedan od ključnih pokretača rastuće upotrebe mobilnih aplikacija u Srbiji.

„Treba naglasiti da smo procenu vrednosti tržišta bazirali na vrednosti tržišta dostave hrane putem aplikacija, jer su podaci zasnovani na relevantnom uzorku i na poslovnom modelu koji je najduže prisutan na tržištu“, zaključuju autori istraživanja.