Akcize na gorivo mogu da budu i do 20 odsto niže u vanrednim okolnostima

Većina vozača u Srbiji poručuje da bi država morala da reaguje ukoliko dođe do naglog rasta cena goriva – i to pre svega smanjenjem akciza.

Prema anketi sajta Polovni automobili, čak 78 odsto ispitanika smatra da je to najefikasniji način da se amortizuje udar na džep građana. Oni pragmatičniji, njih oko 11 odsto, veruju da bi država trebalo da pojača subvencije za kupovinu električnih vozila ili da ponovo uvede podsticaje za hibride, kako bi se postepeno smanjila zavisnost od fosilnih goriva.

Ovakva očekivanja vozača dolaze usred upozorenja stručnjaka da bi gorivo u Srbiji moglo poskupeti zbog problema u radu Naftne industrije Srbije (NIS). Ukoliko se ne nađe rešenje za nastavak rada NIS-a država bi bila primorana da se osloni na uvoz derivata, što znači više troškove transporta i, neminovno, više cene na pumpama.

Ekonomisti ipak naglašavaju da poskupljenje ne bi bilo momentalno, jer Srbija trenutno ima zalihe za oko 50 dana. Dok god traju rezerve, cene ne moraju da se menjaju. Ali dugoročno, svaki veći oslonac na uvoz povećava rizik od rasta cena.

Akcize, ključni deo državnih nameta na gorivo, usklađuju se dva puta godišnje i trenutno čine više od polovine maloprodajne cene.

Profesor Fakulteta bezbednosti Petar Stanojević ističe da država u vanrednim situacijama može privremeno da spusti akcize i do 20 odsto – kao što je učinila 2022. godine – ali da je pitanje da li postoji fiskalni prostor da se takav potez ponovi.

Prema rečima našeg sagovornika, pravi odgovor krije se u upoređivanju planiranih prihoda od akciza ove i prethodne godine. Tek tada je moguće proceniti da li se država oslanja na rast akciza koji joj zakon dopušta, prateći poskupljenja na malo.

“Iskreno, trebalo bi uporediti predviđene prihode od akcize od prošle i ove godine. Tu bi trebalo da se vidi da li se računa na povećanje akcize prema porastu cena na malo na koje ima pravo po zakonu”, objašnjava Stanojević za Biznis.rs.

Na zabrinutost da bi veće akcize mogle da podstaknu sivu ekonomiju, Stanojević odgovara da značajne opasnosti nema – zahvaljujući primeni uredbe o obaveznom markiranju goriva i činjenici da pravo na uvoz imaju samo licencirane kompanije.

“Nema rizika od porasta sive ekonomije ukoliko se i dalje bude strogo sprovodila uredba o markiranju goriva koja se sa uspehom sprovodi već 12 godina. Ovo podrazumeva i da pravo na uvoz imaju samo one kompanije koje su licencirane u skladu sa zakonom”, ističe Stanojević.

Podsetimo, od 1. oktobra 2025. u Srbiji su stupila na snagu i nova pravila o refakciji akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti.

Suština je da povraćaj akcize mogu da ostvare krajnji korisnici koji gorivo koriste za propisane svrhe. Za transport to su prvenstveno prevoznici putnika i tereta, ali i proizvođači i distributeri, kada gorivo koriste za sopstvene potrebe. Kada je reč o grejanju, pravo imaju i građani i privreda – ukoliko energente koriste za stambeni ili poslovni prostor.

Novina je i jasnije definisanje kanala preko kojih se gorivo može nabavljati kako bi se ostvario povraćaj akcize. Kupac mora da poseduje validan račun ili fiskalni račun izdat od proizvođača, uvoznika ili ovlašćenog distributera, uz jasno iskazan iznos akcize i dokaz o plaćanju.

Sistem obuhvata i takozvane korporativne kartice – koje izdaju proizvođači ili distributeri – a koje omogućavaju bezgotovinsku nabavku goriva kod ugovorenih maloprodajnih stanica.

Međutim, Pravilnik uvodi i niz dodatnih propisa kao što je taj da računi moraju sadržati podatke o kupcu, vrsti, količini i vrednosti goriva, a u nekim slučajevima i podatke o franšiznim ugovorima između izdavaoca kartice i maloprodajnog distributera. Računi koji ne sadrže sve propisane elemente – ne važe za refakciju.

Pored toga, uveden je elektronski registar svih lica koja ostvaruju pravo na povraćaj akcize. Prvi podneti zahtev, bilo od prevoznika, privrednog subjekta ili građanina, automatski znači prijavu za upis u registar koji vodi Poreska uprava.

Za pravna lica i prevoznike zahtev se podnosi isključivo elektronski, putem portala Poreske uprave, dok fizička lica koja traže povraćaj za gorivo korišćeno za grejanje stambenog prostora mogu zahtev predati i u pisanoj formi.

Posebna pažnja posvećena je prevoznicima koji traže povraćaj akcize za gorivo korišćeno za motorna vozila.

Oni moraju posedovati važeću licencu za obavljanje javnog prevoza ili odobrenje lokalne samouprave za taksi prevoz. Vozila moraju biti registrovana u Srbiji, a gorivo kupljeno isključivo na domaćem tržištu. Takođe, potrebno je posedovati i dokumentaciju o utrošku goriva – što uključuje otpremnice ili druge dokaze – naročito u slučaju kada zahtev podnosi proizvođač, uvoznik ili distributer.

Definisani su i uslovi pod kojima proizvođači, uvoznici i distributeri mogu tražiti povraćaj akcize za gorivo korišćeno za sopstveni transport. Potrebno je da budu registrovani za promet derivata, da imaju skladišne i prodajne kapacitete u Srbiji, te da poseduju licencu za proizvodnju ili trgovinu naftom i naftnim derivatima, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom.

Transport za sopstvene potrebe, u smislu pravilnika, obuhvata prevoz robe od proizvodnog pogona do skladišta, sa carinskog prelaza do skladišta, kao i od skladišta do prodajnih objekata ili krajnjih kupaca, bez naplate, u skladu sa propisima o drumskom prevozu.

Povraćaj akcize za derivate nafte ili biogoriva vrši se na osnovu elektronskog zahteva koji se podnosi preko Portala Poreske uprave, najranije 20 dana nakon isteka kvartala u kojem je gorivo kupljeno i korišćeno za transport.