BAJDEN OČI U OČI SA TRAMPOVIM NASLEĐEM Pandemija, korona kriza, trgovinski ratovi……

Skoro je izvesno da će se novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden na početku svog mandata suočiti sa velikim izazovima. Pre svega, njega očekuje veoma teška borba u obuzdavanju pandemije korona virusa, a upravo SAD je jedna od zemalja koja je pretrpela najveće štete od ove zdravstvene krize, kako u broju obolelih i preminulih, tako i u nivou ekonomske štete.

Naravno, Bajdena očekuje i ozbiljan posao na saniranju ogromnih ekonomskih šteta koje je američka ekonomija pretrpela i koje će još pretrpeti od korona krize. Sa druge strane, analitičari se uglavnom slažu da je dosadašnji predsednik Donald Tramp u svom mandatu uspeo da značajno ojača američku ekonomiju i da smanji nezaposlenost na najniži nivo poslednjih decenija, Na njegovu žalost, pandemija je srušila te njegove ekonomske uspehe, a kako se pokazalo, i njegove šanse za drugi mandat. Koliki je šok pretrpela američka ekonomija govori podatak da je korona kriza na svom početku izbrisala čak 22 miliona radnih mesta u SAD.

Ekonomski izazov za Bajdena biće i činjenica da će mnogi porediti njegovu unutrašnju ekonomsku politiku sa onim što je Tramp uradio. I to neće biti samo razlika između demokratskog i republikanskog shvatanja ekonomske politike.

Bajden će se i na međunarodnom planu suočiti sa efektima poteza Trampove administracije. Očekuje se definisanje pre svega ekonomskih odnosa sa Kinom, sa kojom je Tramp vodio pravi trgovinski rat, koji je koštao na stotine milijardi dolara obe ekonomije, ali i čitav svet. Ostaje da se vidi da li će Bajden i dalje koristiti ekonomske sankcije kao bitan element spoljne politike SAD i u narednom periodu. U Evropskoj Uniji, a posebno u Nemačkoj, očekuju da će dolazak Bajdena dovesti do relaksacije kako političkih tako i ekonomskih odnosa između dve ekonomske supersile. Iako je Bajden, bez sumnje, već pristalica evroatlantske saradnje, u trgovinskom smislu ima dosta otvorenih pitanja između SAD i EU. Naravno, tu su i budući trgovinski odnosi između Vašingtona i Londona, posle Bregzita, posebno ako se zna da američke demokrate nisu baš navijale za izlazak Velike Britanije iz Unije.

Na globalnom nivou očekuje se da bi nova administracija u Vašingtonu vratila SAD u okvire Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Analitičari kao jedan od mogućih poteza nove administracije nagoveštavaju da bi novi predsednik Bajden mogao ponovo da pokrene pregovore oko nuklearnog sporazuma sa Iranom, iako bi to imalo svoje političke refleksije na čitavu situaciju na Bliskom Istoku.

I Kanada očekuje da će sa svojim moćnim susedom moći da ostvari bolju saradnju, posebno u ekonomskoj sferi, sada kada na vlast dolazi predsednik iz reda demokrata. Jer zvanična Otava nije baš imala dobru komunikaciju sa Trampovom administracijom, posebno u trgovinskim pitanjima.

Rusija je, kao i Kina, i dalje misterija u budućim planovima novoizabranog američkog predsednika Bajdena. Iako je često optuživan da tajno sarađuje sa Rusijom, u odnosima sa zvaničnom Moskvom, Donald Tramp u svom mandatu je najčešće koristio ekonomske sankcije. Retki zvanučni susreti sa Putinom, nisu donosili neke značajnije konkretne rezultate. Ostaje da se vidi da li će Bajden u odnosima sa Putinom više koristiti dijalog od sankcija, iako Rusija, pored Kine i dalje ostaje glavni rival SAD na globalnom planu.

Sigurno je da novom američkom predsedniku neće biti lako da sprovede svoje političke i ekonomske ideje, jer će i on imati Senat koji kontrolišu republikanci, a korona kriza je još uvek daleko od završetka. A mnogi će Bajdena podsećati na ekonomske rezultate Trampa do izbijanja pandemije, koji za novu administraciju u Beloj kući sigurno neće biti lako i brzo dostižni. Ako u novim okolnostima uopšte i budu u dometu.

Čak ni Tramp nije uspeo da promeni onaj nezvanični princip da Amerika teško i sporo menja svoju politiku, tako ne treba očekivati da će i Bajden odmah napraviti oštar otklon od politike prethodne administracije, bar na globalnom nivou.