Cene nafte drastično pale, situacija i dalje nestabilna

Manje je važno u ovom trenutku da li je smanjena proizvodnja nafte ili derivata nafte, jer glavni rizik dolazi od narušavanja logističkih kanala za otpremu nafte i njenih derivata iz regiona Bliskog istoka. Obnavljanje transporta tankerima iz Persijskog zaliva nije na pomolu, a dok god bude tako, situacija će ostati složena i svakim danom biti sve složenija, rekao je za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

“Jedna stvar je kada naftni derivati i sirova nafta nestanu sa tržišta, to je prvi šok, a drugo je ako to bude potrajalo. To može da izazove ozbiljnu svetsku krizu, a već sada je ta kriza u zamahu na svetskom nivou”, naveo je Mićović.

Cene nafte pale su u utorak nakon što su prethodnog dana dostigle najviši nivo u više od tri godine, jer je američki predsednik Donald Trump (Donald Trump) izjavio da bi rat na Bliskom istoku mogao uskoro da se završi, što je ublažilo strah od dugotrajnih poremećaja u globalnom snabdevanju naftom.

Fjučersi za Brent naftu pojeftinili su za oko 7,67 odsto na 91,2 dolara po barelu, dok je američka nafta West Texas Intermediate izgubila oko 7,80 odsto vrednosti i pala na 87,4 dolara za barel. Tokom ranijeg trgovanja obe vrste nafte su u jednom trenutku bile u padu i do 11 odsto, pre nego što su deo gubitaka nadoknadile, prenosi Reuters.

Dan ranije cena nafte je poslupela iznad 100 dolara po barelu, što je najviši nivo od sredine 2022. godine. Rast je bio podstaknut smanjenjem proizvodnje u Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama proizvođačima nafte, kao i širenjem američko-izraelskog rata protiv Irana, što je izazvalo strah od velikih poremećaja u globalnoj ponudi.

“Kada se analizira potencijal globalnog tržišta nafte, treba uzeti u obzir ko može u najvećoj meri da doprinese da se nadoknade količine koje trenutno nedostaju. Zemlje koje izvoze najviše nafte su upravo zemlje Bliskog istoka. Odmah zatim je Rusija, pa Latinska Amerika i Afrika. Rusija ima značajne kapacitete za proizvodnju sirove nafte i njenih derivate, koje mogu da ublaže krizu, ali ne mogu u potpunosti da nadoknade sve nedostajuće količine”, istakao je naš sagovornik.

Cene su počele da padaju u ponedeljak posle podne nakon što je Tramp razgovarao telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji je izneo predloge za brzo okončanje sukoba sa Iranom, prema navodima Kremlja. To je smanjilo zabrinutost da bi poremećaji u snabdevanju mogli dugo da traju.

Tramp je u intervjuu za CBS News rekao da veruje da je rat protiv Irana „veoma blizu završetka“ i da se razvija brže nego što je prvobitno očekivao, kada je procenjivao da bi mogao da traje četiri do pet nedelja.

Ipak, analitičari upozoravaju da tržište možda preteruje u reakcijama. Na primer, vrste nafte sa Bliskog istoka poput Murban i Dubai i dalje se prodaju po cenama znatno iznad 100 dolara po barelu, što pokazuje da se situacija na terenu nije mnogo promenila.

Kada je reč o Srbiji, Mićović ističe da smo mi izolovani od tržišta nafte i naftnih derivate, budući da Srbija nema izlazak na more. Iz tog razloga Srbija ne može da izbegne globalne uticaje.

“Bazna cena sirove nafte je problem, a rast cena na berzi naftih derivata je još veći. Imajući to u vidu, treba očekivati da cene goriva u Evropi budu oko dva evra po litru. Drugi deo u strukturi cene goriva su ukupne državne dažbine, pre svega akcize, različite naknade i porez. Redukcijom tog drugog dela, cena može delimično da se snizi, ali visoke cene goriva su neizbežne. U suprotnom, može doći i do nestašice. Cene moraju da budu održive”, objasnio je Mićović.

Analitičari navode da je nakon početne panike na tržištu, koja je gurnula cenu iznad 100 dolara, sada počeo da nestaje efekat „premije straha“, jer trgovci veruju da će nafta ipak nekako stići na globalno tržište.

Zbog velike nestabilnosti tržišta, ministri finansija G7 i direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol održali su hitan video sastanak. Razmatrane su sve opcije, uključujući puštanje strateških rezervi nafte na tržište ako bude potrebno. Članice IEA su obavezne da održavaju zalihe nafte dovoljne za najmanje 90 dana neto uvoza kako bi se reagovalo u slučaju velikih poremećaja na tržištu.