Đukić: Ne treba očekivati da će Fed menjati kamatne stope, ključan je Ormuski moreuz

Sve ide u prilog tome da će Federalne rezerve (Fed) zadržati postojeću kamatnu stopu, a vreme razmišljanja o novom povećanju će biti pomereno na period posle septembra. Bez obzira na to što administracija u Vašingtonu vrši kontinuirani pritisak na Odbor guvernera Feda da snizi kamatnu stopu, minimalni su izgledi da će guverneri podleći pritisku, ocenio je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić, uoči zasedanja Odbora za otvoreno tržište američke centralne banke (FOMC). 

Od prošlog zasedanja FOMC-a situacija se drastično promenila, ne samo zbog rata u Iranu. Rast američkog BDP-a u poslednjem kvartalu prošle godine prepolovljen je sa 1,4 na 0,7 procenata, dok su izdaci potrošača, kao ključni parametar za pouzdana predviđanja dalje monetarne politike, spali na 2,4 odsto. Izdaci korporativnog sektora smanjieni su na 2,2 odsto, umesto planiranih i očekivanih 3,7 odsto.

Kada se tome doda da je realna prodaja trostruko opala, to ukazuje na bi na bazi tih fundamentalnih faktora Fed trebalo da snizi ključnu kamatnu stopu.

„Međutim, kontrafaktori, ne samo zbog rata, nego i zbog činjenice da se percepcija tržišnih aktera menja, komplikuju situaciju na međunarodnim tržištima. Ključna stvar je u kojoj meri i koliko dugo će Ormuski moreuz biti zatvoren. Simulacije koje rade institucije polaze od toga da li će biti zatvoren četiri sedmice ili duže, ali ono što je izvesno jeste da se mogu realistično proceniti efekti zadržavanja cene nafte na 100 dolara za barel. To pokazuje da bi američka privreda pretrpela gubitke u pogledu rasta BDP-a, a prema meritornim institucijama, pad realnog BDP-a bio bi 0,1 procenat, a bazna inflacija bi porasla za 0,1 odsto“, naveo je Đukić.

Ekonomisti uglavnom očekuju da će Fed zadržati referentnu kamatnu stopu nepromenjenu na kraju dvodnevnog sastanka 18. marta, dok kreatori monetarne politike procenjuju kakve posledice rat sa Iranom ima na ekonomiju.

Na prethodnom sastanku u januaru, FOMC je zadržao kamatnu stopu u rasponu od 3,50 do 3,75 procenata, nakon tri smanjenja krajem prošle godine. Od tada se dogodilo mnogo promena, uključujući i ulazak SAD rat, prenosi USA Today.

Podaci o zapošljavanju koje objavljuje Biro za statistiku rada poslali su pomešane signale. U januaru je broj radnih mesta rastao više nego što se očekivalo, dok je u februaru došlo do njihovog smanjenja. Istovremeno je inflacija merena indeksom potrošačkih cena donekle pala od poslednjeg sastanka, ali ekonomisti žele da vide podatke za mart, jer trenutne statistike još ne odražavaju nedavni skok cena nafte. Više cene nafte mogle bi da utiču na lance snabdevanja i dodatno povećaju druge cene.

„Bazna inflacija je 3,1 na godišnjem nivou, što je značajno više od ciljanih dva odsto. To još ubedljivije govori o tome da FOMC neće sniziti kamatnu stopu. Fed je stisnut između inflatornih pritisaka i sa druge strane usporavanja američke ekonomije i smanjenog broja otvorenih radnih mesta , što zbog pritiska migrantske politike američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) da mnogi napuste SAD, a sa druge strane zbog masovne primene veštačke inteligencije“, istakao je Đukić.

Prema njegovim rečima, američka privreda postala je neto izvoznik, što je drugačija situacija u odnosu na prethodne energetske krize. To američku privredu čini manje ranjivom od Evrope, ali ni ona ne može biti imuna na poskupljenja energenata, ocenjuje Đukić, dodajući da će skok cena energenata najviše pogoditi Aziju.

Međutim, to je važno za SAD, koje će osetiti taj efekat zbog međunarodnih trgovinskih veza koje postoje. Pomenimo samo proizvodnju čipova i zamislimo koliko će američke korporacije biti pogođene po toj liniji, jer primena AI traži sve modernije čipove, podsetio je Đukić.

„Osim toga postoje i druge simulacije merodavnih institucija, a u njima se kalkuliše sa cenom nafte od 105 dolara za barel, ili cenom od 105 dolara, a drugi faktor je blokada Moreuza u trajanju tri meseca što penje cenu nafte na 160 dolara i više. Ključno pitanje je za koga i koliko dugo će biti zatvoren Moreuz, kada se računa troškovna inflacija. Ovde nije pitanje da li ima dovoljno energenata u ponudi, nego po kojoj ceni će se tranportovati sirova nafta i tečni gas. Troškovna inflacija će najviše pogoditi one sa najnižim primanjima i srednju klasu, a cena goriva već je drastično porasla u odnosu na onu koja je bila u SAD pre početka napada na Iran“, rekao je Đukić.

On je naveo da je američki sud odbacio prijavu Ministarstva pravde o pokretanju istrage protiv predsednika Feda Džeroma Pauela (Jerome Powell), a njegov ostanak u centralnoj banci i nakon isteka mandata predsednika u maju, važan je i govori da se Fed neće osvrtati na zahteve Trampove administracije da snizi kamatnu stopu.

„Još jedan faktor, a to je mogućnost da FOMC usvoji deo koji se odnosi na regulativu zahtevanog kapitala američkih banaka, veoma je bitan za monetarnu sferu, jer bi moglo da se oslobodi oko 200 milijardi dolara kada je reč o relaksaciji kapitalnih zahteva američkih banaka. To govori da oslobađanje velike sume može ići u dva smera, jedan je otkup sopstvenih akcija banaka, kao i povećanje kreditne aktivnosti, odnosno ponude Pitanje je apsorpcionih mogućnosti realnog sektora, a Fed tek onda nema potrebu da snizi kamatne stope“, zaključio je Đukić u razgovoru za naš portal.