ECB ZA HITNO FINANSIRANJE EVROPSKOG OPORAVKA Što duže čekamo, biće skuplje, tvrdi Paneta

Usvajanje predloženog paketa od 750 milijardi evra za evropski ekonomski oporavak „izuzetno je hitno“ i cilj treba da bude najranija moguća raspodela tog novca, ne kasnije od početka 2021. godine, ocenio je član izvršnog odobra Evropske centralne banke (ECB) Fabio Paneta (Fabio Panetta). „Što duže budemo čekali, troškovi intervencije biće veći“, naveo je Paneta. On je takođe odbacio ideju otpisa državnih dugova, zbog rizika od inflacije.

Fiskalna i monetarna politika moraju biti sinhronizovane da bi se ekonomija što pre vratila na pravi put, kazao je Paneta u intervjuu za Le Monde, koji je prenet na sajtu ECB. On je dodao da efikasna fiskalna politika mora da modernizuje ekonomiju, na primer ulaganjem u ljudski kapital, tehnologiju i zaštitu životne sredine.

On nije prokomentarisao konstataciju novinara da na predstojećem samitu Evropske unije 19. juna neće biti postignut dogovor o pomenutih 750 milijardi evra, prema predlogu Evropske komisije od 27. maja, a na pitanje da li su evropske vlasti premalo i prekasno delovale, Paneta je odgovorio: „Evropske vlasti već su donele mere koje su bile nezamislive pre samo tri meseca i mi moramo biti realni – potrebno je vreme za političku raspravu. Evropske vlasti pokazale su izvanrednu svest o potrebi intervencije. Ostajem optimista“.

Prema njegovim rečima Program za hitnu kupovinu tokom pandemije (PEPP) vredan 750 milijardi evra, koji je ECB pokrenula u martu i na koji je 4. juna dodala još 600 milijardi evra, „deluje, ali su vetrovi jaki“. „Imamo pragmatičan pristup i spremni smo da prilagodimo svoju politiku u skladu sa svojim mandatom, zasnovanim na našoj proceni srednjoročnih izgleda. Trenutno je još neizvesno kako će se razvijati zdravstvena i ekonomska situacija. Bilo bi nerazumno delovati punim kapacitetom bez jasnije slike“, rekao je Paneta.

Paneta je odbacio ideju otpisa državnih dugova, što je predlog koji je zastupljen u Francuskoj. „Ugovor o funkcionisanju EU je jasan – član 123 zabranjuje novčano finansiranje. Ako kupimo obveznice i odlučimo da na kraju ne tražimo otplatu, to bi bilo monetarno finansiranje i stoga ne bi bilo zakonski dozvoljeno. Svestan sam tekuće rasprave u Francuskoj o ideji otkazivanja dugova, ali to nije opcija za ECB. I ne samo zbog zakonskih ograničenja“, rekao je Paneta, dodajući da bi građani izgubili poverenje u valutu, da bi izazvalo njen gubitak vrednosti (inflaciju) i da bi se sve završilo u „finansijskim neredima“. „To nije put prema prosperitetu i zbog toga Ugovor zabranjuje novčano finansiranje“, objasnio je Paneta.

On je naveo da ECB ima politiku reinvestiranja i odlaganja naplate dugova ukoliko je to neophodno da bi se postigla stabilnost cena. Paneta tvrdi da je ECB pokazala da je spremna na preduzimanje svih neophodnih mera za kontrolisanje inflacije, ali da Upravni odbor nije razmatrao otkup takozvanih palih anđela (prezaduženih kompanija) kao što su to najavile FED u SAD.

Paneta je ocenio da bi evro mogao imati značajniju međunardonu ulogu, a to se do sada nije dogodilo, jer je institucionalni okvir Evrozone nepotpun. Da bi se smanio jaz u odnosu na dolar i da bi sve države članice (monetarne unije) imale koristi od globalizacije evra, Evrozona mora da ponudi međunarodnim investitorima zajedničku sigurnu imovinu i duboka, likvidna evropska tržišta kapitala, naveo je on. Paneta je naveo i da bi Hrvatska i Bugarska mogle da se priključe Evrozoni 2023. ukoliko sve preliminarne procene budu uspele.