Energetska kriza neće prestati sve dok Ormuski moreuz ne bude otvoren

Energetska kriza izazvana napadom SAD i Izraela na Iran 28. februara ne pokazuje znakove popuštanja. Naprotiv, cena referentne Brent nafte u drugoj nedelji rata ponovo je probila psihološku granicu od 100 dolara za barel, što je pokrenulo nekoliko hitnih reakcija, koje bi trebalo da umire tržište i stabilizuju snabdevanje, ali je ishod tih poteza krajnje neizvestan.

Sve dok Ormuski moreuz u Persijskom zalivu ne bude opet otvoren za plovidbu tankera, realno se ne može očekivati smirivanje cena nafte i gasa.

Prema navodima više izvora upoznatih sa situacijom, Pentagon i Savet za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država ozbiljno su potcenili spremnost Irana da zatvori Ormuski moreuz kao odgovor na američke vojne udare dok su planirali sadašnju operaciju. Zbog toga tim za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump) nije u potpunosti uzeo u obzir posledice scenarija koji pojedini zvaničnici sada opisuju kao najgori mogući za njegovu administraciju.

Iako su predstavnici Ministarstvo finansija i Ministarstva energetike SAD učestvovali na nekim sastancima tokom planiranja operacije, analize i prognoze tih institucija, koje su u ranijim administracijama bile ključni deo odlučivanja, ovoga puta nisu imale centralnu ulogu. Ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) i ministar energetike Kris Rajt (Chris Wright) učestvovali su u planiranju i sprovođenju operacije, ali je Trampova sklonost da odluke donosi u užem krugu bliskih savetnika smanjila širu međuresornu raspravu o ekonomskim posledicama eventualnog zatvaranja moreuza, navodi CNN.

Saudijska Arabija raspisala je tender za prodaju dva miliona barela svoje ključne vrste nafte Arab Light, koji treba da budu utovareni ovog meseca u luci Janbu na obali Crvenog mora, objavio je Reuters pozivajući se na trgovce upoznate sa situacijom. Ovo je četvrti tender koji je Rijad raspisao dok pokušava da preusmeri izvoz sirove nafte iz Persijskog zaliva prema Crvenom moru.

Saudijska nafta tipa Arab Light koja se proizvodi na kopnu sada se u velikoj meri prebacuje na naftovod Petroline naftovod, kapaciteta oko sedam miliona barela dnevno, koji povezuje istočni deo zemlje sa lukom Janbu na zapadnoj obali. Zbog toga je izvoz iz Janbua porastao na približno 2,47 miliona barela dnevno, što je oko 330 odsto više nego pre početka rata, prema podacima kompanije Windward.

Promena izvoznog pravca već se vidi u kretanju supertankera. Trenutno je 27 takvih brodova na putu ka Janbuu, dok ih je 18 usmereno prema Džeda, a po tri prema lukama Džizan, Duba i Rabig. Ranije ove nedelje pojavile su se informacije da Saudijska Arabija traži od kupaca u Aziji da prijave količine nafte koje žele da preuzmu u aprilu, uključujući i isporuke iz istočnih terminala zemlje. Ipak, nafta tipa Arab Light biće utovarana isključivo u luci Janbu, prenosi Oil Price.

Posle odluke bez presedana Međunarodne agencije za energiju (IEA) i administracije SAD da na tržište izbace velike količine nafte, tržišta smatraju da to ipak nije dovoljno. Cena nafte Brent ponovo raste i u četvrtak i petak je prelazila 100 dolara po barelu, uprkos odluci agencije da oslobodi rekordnih 400 miliona barela iz rezervi. Istovremeno su SAD najavile da će iz svojih strateških rezervi pustiti dodatnih 172 miliona barela kako bi ublažile rast cena energije.

Situaciju, iz američke perpektive, dodatno komplikuje činjenica da Iran i dalje šalje velike količine sirove nafte ka Kini kroz Ormuski moreuz, iako rat između SAD i Izraela s jedne strane i Irana s druge ugrožava šire snabdevanje energentima kroz taj ključni pomorski prolaz. Usled rizika od još većeg rasta cena, SAD su privremeno odobrile kupovinu ruske nafte, odnosno ukinule sankcije na njen promet.

Od početka rata u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza porasle su akcije velikih naftnih i gasnih kompanija kao što su ExxonMobil, Shell i BP.

Referentna cena nafte Brent porasla ove godine je za oko 65 odsto. To finansijski ide u prilog kompanijama koje proizvode naftu, dok je nepovoljnije za velike potrošače energije, poput mnogih država Evrope i Azije, kao i za industrije koje troše mnogo goriva, poput hemijske industrije, ili za vozače koji plaćaju skuplje gorivo.

Trump tvrdi da SAD zarađuju „mnogo novca“ kada cene nafte rastu. Takva tvrdnja je pojednostavljena, ali suština je da visoke cene energije predstavljaju prenos novca od onih koji energiju kupuju ka onima koji je proizvode.

S druge strane, više cene energije ne znače samo veću zaradu. Globalne energetske kompanije suočavaju se i sa poremećajima u regionima gde imaju proizvodnju i infrastrukturu. Posebno su izložene firme čija se nafta i gas izvoze preko Ormuskog moreuza. Prema analitičarima iz banke Goldman Sachs, među kompanijama koje najviše zavise od tog prolaza nalaze se TotalEnergies i ExxonMobil.

Stojčevski: Struja u Srbiji među najjeftinijim u Evropi

Trenutno imamo najjeftiniju električnu energiju u regionu i među najjeftinijim u Evropi. Španija i Norveška imaju još jeftiniju. Naša cena zavisi od kretanja cena u Evropi. Ranije je bila identična, a sada postoji neka razlika od dana do dana, naveo je za Biznis.rs Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze električne energije SEEPEX.

„Sigurno će doći do povećanja cene u EU, ali je dobra vest što ulazimo u prolećni period. Tokom proleća ne očekujem velike probleme, jer će solarne elektrane da proizvode više. Sigurno će se povećati cene energije na onu predviđenu cenu, ali iskreno ne očekujem dramatične stvari tokom proleća. Tek tokom leta, kada krene upotreba klima uređaja, kada je loša hidrologija, onda bi potencijalno moglo da dođe do većih cena, pod uslovom da se rat ne završi do tada. Kada se rat završi sve bi relativno brzo trebalo da se vrati u normalu“, ocenio je Stojčevski.

Prema rečima našeg sagovornika, u slučaju da se kriza produži do leta, ako EPS ne bude mogao da pokrije svoje potrebe i ako bude morao da uvozi struju iz Evrope, onda su poskupljenja moguća. Budući da električna energija odavde ne može da se izveze zbog primene CBAM-a, podsetio je Stojčevski, odnosno može, ali nije isplativo, postoji neka električna energija koja kruži u regionu, pa će možda odatle moći da se nadomesti. Ukoliko EPS bude morao da kupuje struju, to će ipak biti manji deo, istakao je on.

„Mi imamo samo jednu gasnu elektranu u Pančevu, koja pripada NIS-u, tako da mi nemamo taj problem zbog poskupljenja gasa, ali gasne elektrane trenutno diktiraju cenu struje u Evropi. Sigurno na proleće nećemo imati problema, videćemo na leto, ako bude veoma loša hidrološka situacija. Ako EPS ne bude spreman, zbog remonta ili iz drugih razloga, pa bude neophodan uvoz značajnijih količina iz Evrope, tada bismo osetili uticaj poskupljenja u Evropi“, zaključio je Stojčevski.

Ipak, ne profitiraju svi podjednako. Razlike zavise i od toga šta tačno kompanije prodaju. Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su oko 80 odsto, dok su marže koje rafinerije ostvaruju prilikom prerade sirove nafte u benzin približno udvostručene. Ovakav rast delimično je posledica činjenice da se tečni prirodni gas i rafinisani proizvodi skladište u mnogo manjim količinama nego sirova nafta.

Evropske vlade ponovo su pod pritiskom da zaštite domaćinstva i kompanije od naglog rasta cena energije. Ipak, mnoge države danas imaju mnogo manje fiskalnog prostora nego tokom prethodne energetske krize.

Posle početka rata u Ukrajini 2022. godine evropske zemlje potrošile su stotine milijardi evra na subvencije, poreska smanjenja i ograničenja cena kako bi ublažile rast troškova energije. Međutim, godine potrošnje tokom pandemije, sporiji ekonomski rast i veći troškovi zaduživanja značajno su ograničili budžete vlada. Evropske vlade su oprezne jer još nije jasno koliko će energetski šok trajati niti koliko će biti snažan.

Najveći problem za Evropu trenutno je stanje javnih finansija. Prema analizi S&P Global Ratings, budžetski deficiti u evropskim ekonomijama i dalje su znatno veći nego pre pandemije. Istovremeno je ekonomski rast usporio, a troškovi kamata su porasli. Dodatni pritisak dolazi i od povećanja vojnih budžeta zbog rastućih geopolitičkih tenzija.

Pre početka rata, krajem februara, referentna evropska cena gasa na tržištu TTF gas iznosila je oko 31 evro po megavat-satu. Nakon eskalacije sukoba cena je porasla za oko 100 odsto i ove nedelje je prešla 62 evra po megavat-satu, dok se trenutno kreće iznad 51 evra.

Evropska komisija razmatra uvođenje mera za ograničavanje cena energije, uključujući i moguće ograničenje cene prirodnog gasa, kako bi se smanjili računi za struju širom Evrope, navela je predsednica EK Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen).

Govoreći u raspravi u Evropskom parlamentu, Fon der Lajen je naglasila da je važno smanjiti uticaj cene gasa na cenu električne energije. Komisija razmatra više mogućih rešenja, uključujući širu primenu dugoročnih ugovora o kupovini električne energije i takozvanih ugovora za razliku u ceni, državnu pomoć, kao i opcije subvencionisanja ili ograničavanja cene gasa.

Na drugom kraju energetskog tržišta situacija je drugačija. Cena prirodnog gasa na američkom tržištu Henry Hub zapravo je niža nego na početku godine. To nije neobično jer su SAD neto izvoznik gasa, ali je količina koju mogu da izvezu ograničena postojećom infrastrukturom.

Sutra pročitajte drugi deo našeg istraživanja: Kako su izgledali raniji krizni skokovi cena nafte?