IZAZOVI SVETSKE EKONOMIJE POSLE COVID-19 Globalni dug kao upozorenje

Jasno je da je virus Covid-19 blokirao svet i globalnu ekonomiju strašnije od bilo koje ,,više sile“ još od Drugog svetskog rata. Činjenica je i da je napravio ekonomsku štetu koja liči na veliku provaliju, za koju Međunarodni monetarni fond procenjuje da će iznositi oko 8 hiljada milijardi evra.

Tu treba dodati i procenu da će zemlje u svetu izdvojiti oko 7.000 milijardi evra da bi sanirali posledice ove pandemije. SAD su samo za početak izdvojile 2.200 milijardi dolara, Evropska centralna banka (ECB) je odvojila 750 milijardi evra za posrnule ekonomije Evrozone, Nemačka je svesno ušla u zonu duga sa programom oporavka od 750 milijardi evra, stotine milijardi evra izdvajaju Francuska, Kina, Velika Britanija, Italija, Španija, Rusija……

Već je izvesno da oporavak svetske ekonomije posle završetka pandemije korona virusa (kad god se on dogodi) neće imati izgled slova „V“ već će više ličiti na slovo „U“. Prostije rečeno, analitičari koji su na početku epidemije prognozirali brzi oporavak globalne ekonomije, sada smatraju da je mnogo verovatniji scenario postupnog vraćanja globalne privrede na nivo od pre Covid-19.

Skoro je sigurno da se globalna ekonomija neće „opustiti i relaksirati“ sve dok se problem ovog korona virusa ne reši sistemski – ili vakcinom, ili funkcionalnim lekom. To je teško očekivati pre 2021. godine. Isto tako, jasno je da će pojedinačne ekonomije na različite načine i u različitoj dinamici izlaziti iz restriktivnih mera, tako da će se pokidani lanci za distribuciju sporije uspostavljati, a i oporavak onih grana koje su najviše pogođene pandemijom, poput turizma i avio saobraćaja ići će postepeno.
A i dalje postoji strah da Covid-19 nije rekao poslednju reč, i da nam se može vratiti ponovo na zimu.

Epidemija Covid-19 pokazala je mnoge slabosti zdravstvenih sistema, ali je ukazala i na slabe tačke globalne ekonomije. Sve je izvesnije da će ova pandemija izazvati i „prepakivanje“ globalne ekonomske i političke moći.
Kina, suštinski najveća svetska ekonomija, sve snažnije ugrožava lidersku poziciju SAD na globalnom nivou. Korona virus je, sa druge strane, na površinu izbacio sve slabosti Evropske Unije, koja će po svoj prilici svoje jedinstvo morati da gradi na nešto izmenjenim principima. Rusija takođe sve više učvršćuje svoju geopolitičku poziciju. Sve je izvesnije da će velike globalne sile morati da prave novi globalni dogovor o tome kako će svet izgledati u budućnosti.

Ostaje veliko pitanje ko će platiti ,,ceh“ saniranja ogromnih i teških ekonomskih posledica epidemije korona virusa. Fondovi obnove zasnovani uglavnom na tzv. „monetarnom labavljenju“ i jeftinom zaduživanju prete da globalni javni dug (koji je i pre epidemije bio ogroman) poguraju „u nebo“. Tu je i muka zemalja u razvoju, koje tek sada neće moći da se izbore sa svojim dugovima, pa očajnički traže od kreditora moratorijum ili otpis bar dela svojih dugova.

Poznato je da se i pre korona krize svet zadužio iznad svojih mogućnosti. Posle krize koju je izazvao Covid-19, taj balon dugova može postati ekonomska ,,tempirana bomba“. Ostaje da se vidi da li će on ponovo eksplodirati, kao što se to desilo 2008. godine, ovoga puta sa težim posledicama, ili će se ipak naći sistemsko (ili možda „solomonsko“) rešenje za relaksiranje dugova.