Ko može pružati računovodstvene usluge bez upisa u Registar?

Jedno privredno društvo u Srbiji nedavno se našlo u problemu nakon što je Uprava za sprečavanje pranja novca izvršila inspekcijski nadzor i utvrdila da se ono bavi računovodstvenim uslugama iako nije upisano u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.

Pitanje koje se potom nametnulo je – da li je takvo postupanje u skladu sa zakonom? Ministarstvo finansija je objavilo zvanično mišljenje za rešavanje ove nedoumice.

U središtu ovog slučaja nalazi se privredno društvo A, nad kojim je inspekcija sprovedena 9. aprila 2025. godine. Utvrđeno je da je ovo društvo pružalo računovodstvene usluge, ali da nije upisano u odgovarajući registar koji vodi Komora ovlašćenih revizora. Ono što je dodatno privuklo pažnju jeste da je u Registar bila upisana Agencija B, kao ovlašćeni računovođa, a kao povezani subjekti navedeni su privredno društvo A i drugo društvo – privredno društvo C.

U odgovoru koji je Ministarstvu upućen od strane subjekta, direktorka društva A je navela da je nakon konsultacija sa Privrednom komorom Srbije dobila tumačenje da nije neophodno da sva povezana lica budu upisana u Registar, već je dovoljno da jedno od njih poseduje ovlašćenje. Stoga ni društvo A ni društvo C nisu upisani, pod obrazloženjem da rade u okviru grupe povezanih pravnih lica.

Zakon o računovodstvu, međutim, detaljno uređuje ko, kako i pod kojim uslovima može da se bavi računovodstvenim uslugama. Najpre, u članu 16. Zakona precizira se da pravno lice ili preduzetnik može poveriti vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravnom licu koje je upisano u Registar. Jedina izuzetna situacija u kojoj to nije obavezno odnosi se na povezana pravna lica – u tom slučaju jedno povezano lice može voditi knjige za drugo, bez posebne dozvole, ako su članovi iste grupe.

A šta je grupa? Zakon je i to definisao – grupu čine matično pravno lice i sva njegova zavisna pravna lica koja funkcionišu kao jedna ekonomska celina. Pored toga, precizirano je i šta su povezana lica, kao i šta znači da jedno lice ima značajan uticaj nad drugim – u najmanju ruku to je 20 odsto ili više glasova u skupštini drugog pravnog lica.

Iz svega navedenog Ministarstvo finansija je u svom mišljenju zaključilo da u konkretnom slučaju – ako je zaista reč o povezanim licima unutar iste grupe – nema pravne smetnje da društvo A vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje za druga lica u okviru te grupe. Ali pod jednim velikim uslovom – to može raditi samo unutar grupe. Čim izađe izvan tog kruga i počne da pruža računovodstvene usluge drugim pravnim licima ili preduzetnicima, a nije upisano u Registar pružalaca, ta aktivnost postaje nezakonita.

U tom smislu Ministarstvo podseća na odredbe člana 18. Zakona, koje propisuju stroge uslove za dobijanje dozvole i upis u Registar. To podrazumeva da privredno društvo mora imati registrovanu pretežnu delatnost u oblasti računovodstva, da njegovi vlasnici i članovi uprave nisu pravosnažno osuđivani za određena krivična dela, kao i da imaju zaposlenog sa zvanjem priznatim od strane profesionalne organizacije – članice Međunarodne federacije računovođa (IFAC).

Zakon nije ostavio prostor za šire tumačenje – ako firma želi da pruža usluge trećim licima mora biti upisana u Registar.

Zato je ključna razlika u nameni – interno računovodstvo u okviru grupe povezanih pravnih lica je dopušteno i bez upisa u Registar. S druge strane, eksterno pružanje usluga pravnim licima koja nisu članovi te grupe zahteva upis, dozvolu i poštovanje svih zakonskih uslova.

Na kraju, Ministarstvo napominje da je mišljenje dato na osnovu činjenica iznetih u konkretnom zahtevu, i da ne predstavlja obavezujuće tumačenje zakona. Autentično tumačenje može dati samo Narodna skupština Republike Srbije.