Kojim parametrima se služe trgovci za određivanje dobiti?

Većina građana, ali i trgovci, smatraju da uredba Vlade Srbije o ograničavanju marži na maksimalnih 20 odsto za osnovne životne namirnice i brojne druge proizvode, u samom startu nije donela željene rezultate. Sa druge strane, ekonomisti upozoravaju da se trgovinski lanci neće tek tako odreći dobrog dela kolača, odnosno profita koji su do sada ostvarivali na srpskom tržištu.

Međutim, pojmovi o kojima se dosta polemiše u javnosti proteklih nedelja – marža, rabat i profit, još uvek nisu u potpunosti i precizno objašnjeni.

Marža je razlika između prodajne i nabavne cene, izražena u dinarima ili procentima. To je, praktično, ono što trgovac dodaje na cenu da bi pokrio troškove poslovanja i ostvario profit. Na primer, ako je trgovac kupio proizvod za 900 dinara i prodao ga za 1.200 dinara, njegova marža je 300 dinara, odnosno 25 odsto prodajne cene.

Rabat je popust koji dobavljač ili proizvođač daje trgovcu. To znači da trgovac robu ne plaća po punoj ceni, već uz određeno umanjenje. Na primer, ako je veleprodajna cena proizvoda 1.000 dinara, a trgovac dobije 10 odsto rabata, on zapravo plati 900 dinara. Rabat se obično koristi kao podsticaj za kupovinu većih količina ili kao nagrada za dugoročnu saradnju.

Koliko trgovac zaista zarađuje najbolje se vidi kroz trgovinsku maržu i neto profitnu stopu. Trgovinska marža pokazuje koliki je prostor između nabavne i prodajne cene. Neto dobit pokazuje stvarni profit trgovca, jer iz marže moraju da se pokriju i drugi troškovi: zakup lokala, plate radnika, porezi, struja, transport…

Dakle, rabati utiču na to po kojoj ceni trgovac nabavlja robu, a marža pokazuje koliko dodaje na tu cenu kada prodaje, dok se prava zarada meri kroz neto dobit nakon svih rashoda.

Kada je reč o aktuelnim propisima za trgovce, analitičar i urednik portala Retail Serbia Žarko Grozdanić kaže za Biznis.rs da uredba Vlade Srbije kojom je ograničila marže može da ima samo kratkotrajne efekte.

“Još uvek smo nerazvijeno tržište i to koriste svi – trgovci, uvoznici i proizvođači. Imamo veliki broj maloprodajnih lanaca, ali to ne znači da nam je tržište razvijeno i otvoreno, jer većina njih posluje sa istom ili sličnom poslovnom politikom”, navodi Grozdanić.

On ističe da na tržištu imamo i trgovce koji loše posluju ili su na granici profitabilnosti i spremni su za prodaju već duži vremenski period.

“Dugoročno gledano, pad cena u Srbiji može da se očekuje samo ulaskom novih maloprodajnih lanaca koji bi pokrili veći deo srpskog tržišta i koji imaju kapacitete da uvoze artikle na kojima su marže do sada bile izuzetno visoke. Takođe, razvoj diskontnih prodavnica i ulazak novih igrača tog formata može znatno da promeni sliku na tržištu i smanji marže. Tokom ove godine na tržište je ušao diskonter Stokomak, dok italijanski Eurospin formira tim za Srbiju kroz obuke u inostranstvu”, objašnjava Grozdanić.

I pored veoma visokih marži, maloprodajni lanci nisu jedini krivci što imamo visoke cene. Odgovornost snose i uvoznici, ali i proizvođači, pogotovo poznatih brendova.

“Još uvek je rano govoriti o tome kako će trgovci odgovoriti na uredbu – da li će smanjiti asortiman ili ćemo možda videti veštačke nestašice nekih proizvoda u pojedinim kategorijama. Pored dolaska novih igrača, Srbiji su potrebni i novi zakoni kako bi se uredilo tržište i kako bi se mnoge stvari u maloprodajnom sektoru dovele u red. Naravno, svako ko ne bi bio zadovoljan trebalo bi da razmotri i eventualno donese odluku i možda proda svoje poslovanje”, zaključuje Žarko Grozdanić.