Može li advokat imati udeo u firmi ili biti vlasnik privrednog društva?

Pitanje da li advokat u Srbiji može da bude vlasnik ili suvlasnik u privrednom društvu jedno je od onih koje se često postavlja, naročito u vreme kada sve više pravnika razmišlja o investiranju ili paralelnom poslovnom angažmanu.

Ipak, kako objašnjava advokat Bojan Đurić iz advokatske kancelarije PC Law, granice između advokature i poslovnog sveta jasno su definisane zakonom, a prelazak s jedne strane na drugu nije jednostavan.

Advokatura je po svojoj prirodi samostalna i nezavisna delatnost. Zakon o advokaturi, Statut Advokatske komore Srbije i Kodeks profesionalne etike precizno propisuju koje su aktivnosti advokatu dozvoljene, a koje predstavljaju sukob interesa ili narušavaju ugled profesije.

„Prema tim propisima, advokatu je zabranjeno da ima drugu registrovanu samostalnu delatnost, da zasniva radni odnos van advokatskog ortačkog društva (AOD), da bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u nekom pravnom licu, kao i da obavlja bilo koju funkciju koja bi mogla ugroziti njegovu profesionalnu nezavisnost”, objašnjava Đurić.

Drugim rečima – advokat ne može biti poslovni čovek u klasičnom smislu. On ne može rukovoditi firmom, donositi poslovne odluke u ime preduzeća niti obavljati poslove koji bi mogli dovesti u pitanje nepristrasnost advokatskog poziva. Ipak, postoji nijansa koja ostavlja prostor za ulaganje.

“Advokat se može baviti advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji (koja nema status pravnog lica) ili kao član advokatskog ortačkog društva – pravnog lica koje se registruje i poseduje svojstvo subjekta prava“, pojašnjava Đurić.

Članovi AOD-a samim tim poseduju udele u tom društvu, što je potpuno zakonito i u skladu sa prirodom advokatskog posla.

S druge strane, advokatskom ortačkom društvu nije dozvoljeno da osniva druga pravna lica. Zakon time sprečava stvaranje lanca povezanih firmi koje bi, makar formalno, potpadale pod advokatsku organizaciju, što bi predstavljalo sukob interesa i ugrozilo reputaciju profesije.

“Kada se pitanje suzi na lični nivo – da li advokat kao fizičko lice može posedovati udeo u nekom drugom privrednom društvu (na primer, u IT firmi, startapu ili restoranu) – odgovor nije strogo negativan. Zakon o advokaturi ne sadrži izričitu zabranu takvog vlasništva. Dakle, mogućnost postoji, ali uz strogo poštovanje određenih ograničenja”, navodi naš sagovornik.

Advokat koji poseduje udeo u privrednom društvu ne sme da bude zaposlen u toj firmi, niti da obavlja funkcije zastupnika, direktora, člana upravnog odbora ili bilo koje druge rukovodeće pozicije.

“Njegovo vlasništvo mora biti pasivno – u vidu investicije koja ne utiče na svakodnevno poslovanje firme. U tom slučaju reč je o „pasivnoj investiciji“ koja je dozvoljena sve dok ne narušava nezavisnost i ugled advokature. Drugim rečima, advokat može da bude suvlasnik u firmi, ali ne i njen menadžer”, kaže pravnik Đurić.

Kada se govori o uplati osnivačkog uloga, odnosno kapitala u firmu, postavlja se drugo praktično pitanje – da li advokat može izvršiti uplatu sa svog poslovnog računa. Prema mišljenju poreskih savetnika, iako ne postoji izričita zakonska zabrana ispravnije je da se ovakva transakcija obavi sa ličnog računa.

Razlog je jednostavan – poslovni račun advokata namenjen je prihodima od advokatske delatnosti, dok bi ulaganje u kapital privrednog društva predstavljalo ličnu investiciju, a ne profesionalnu aktivnost. Stoga se, kako savetuje Đurić, preporučuje upotreba ličnog računa radi jasnog razgraničenja poslovnih i ličnih finansija.

Sama uplata kapitala, dodaje on, ne stvara poresku obavezu. Poreski efekti nastaju tek kasnije – u slučaju prodaje udela, prenosa vlasništva ili isplate dobiti. Tada bi se prihodi smatrali kapitalnim dobitkom i podlegali oporezivanju, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Osnivanje firme i uplata kapitala – procedura i rokovi

Svako privredno društvo, bilo da ga osniva advokat ili neko drugi, mora imati osnovni kapital. Zakon o privrednim društvima propisuje minimalni iznos od svega 100 dinara. Taj simbolični iznos, iako mali, predstavlja formalnu potvrdu osnivačkog uloga.

Ako društvo ima jednog osnivača, njegov minimalni udeo mora iznositi najmanje 100 dinara. Kada je više osnivača u pitanju, visina pojedinačnih uloga određuje se dogovorom, ali njihov zbir ne može biti manji od propisanog minimuma.

U osnivačkom aktu – bilo da se radi o Odluci o osnivanju (za jednog osnivača) ili Ugovoru o osnivanju (za više osnivača) – precizno se definiše koliki je udeo svakog člana i da li će biti uplaćen odmah ili naknadno.

Zakon dopušta da uplata bude odložena, ali ne duže od pet godina. Dakle, ukoliko osnivač odluči da kapital uplaćuje kasnije, obavezan je da u roku od pet godina izvrši uplatu i registruje promenu u Agenciji za privredne registre (APR).

Sam proces uplate obavlja se u banci, gotovinom ili prenosom sa ličnog računa. Nakon uplate banka izdaje potvrdu – dokument koji se prilaže uz registracionu prijavu prilikom prijave promene kapitala u APR-u.