Novi propisi za pripajanje stranih i domaćih kompanija od 2027. godine

Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o privrednim društvima, koje će olakšati prekogranično pripajanje i spajanje kompanija. Propisi će biti u primeni od 2027. godine.

Novi zakon precizira procedure za pripajanje i spajanje privrednih društava koja posluju u Srbiji sa kompanijama iz zemalja Evropske unije i evropskog ekonomskog prostora. U fokusu je mogućnost transfera celokupne imovine i obaveza bez potrebe za likvidacijom kompanije koja se pripaja.

Proces prekograničnog pripajanja i spajanja zahteva izradu zajedničkog nacrta ugovora, koji mora biti dostupan javnosti najmanje mesec dana pre usvajanja. Nadležni organi preduzeća pripremaju izveštaje o efektima spajanja, a nezavisni revizori vrše procenu fer vrednosti transakcije.

Sa ovim izmenama, srpske kompanije lakše će poslovati na evropskom tržištu, dok će strane firme imati pojednostavljen put za akviziciju domaćih kompanija. Zakon takođe propisuje zaštitu zaposlenih i prava manjinskih akcionara.

“Ovim potezom Srbija se dodatno usaglašava sa evropskim pravnim standardima, što bi moglo podstaći veći priliv stranih investicija i ubrzati integraciju domaće privrede u jedinstveno evropsko tržište”, stoji u dokumentu.

Pri pripajanju društva neophodna je javnobeležnička isprava kojom se potvrđuje da je pripajanje sprovedeno u skladu sa zakonom. Ako postoje sudski postupci, oni se navode u ispravi.

Ako je sticalac u Srbiji, registracija se vrši uz potvrdu da je postupak u skladu sa zakonom druge države, zatim se obaveštenje o registraciji  šalje nadležnim organima druge države.

Društvo koje se pripaja briše se iz registra tek nakon potvrde registracije u drugoj državi. Pravne posledice pripajanja stupaju na snagu danom registracije.

Ako su za prenos imovine potrebne dodatne procedure, za njih je odgovoran sticalac.

Ukoliko sticalac već poseduje 90 odsto udela u društvu koje se pripaja, ne donosi se odluka skupštine, a izveštaji nisu obavezni. Nakon registracije, ona se ne može oglasiti ništavom.

Za osnivanje Evropskog društva u Srbiji neophodan je minimalni osnovni kapital u iznosu od 120.000 evra, pri čemu se svi finansijski iznosi iskazuju u evrima, ali se plaćanje vrši u dinarima po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije. Osnivački akt je temeljni dokument evropskog društva, dok statut definiše način upravljanja i ostala unutrašnja pitanja. Izmene ovih dokumenata moguće su uz dvotrećinsku većinu glasova akcionara. U slučaju digitalnih dokumenata, primenjuju se posebne odredbe zakona koje regulišu elektronske pravne akte.

Kompanije koje žele da formiraju evropsko društvo putem pripajanja moraju pripremiti zajednički nacrt ugovora koji sadrži podatke o nazivima kompanija, pravilima zamene akcija, posledicama pripajanja na zaposlene i finansijske izveštaje. Ovaj dokument se objavljuje najmanje mesec dana pre konačne odluke akcionara.

Kompanije uključene u proces spajanja moraju angažovati revizore koji će utvrditi pravičnost zamene akcija. U određenim slučajevima, kada je jedna kompanija jedini vlasnik druge, procedura se pojednostavljuje i ne zahteva odluku skupštine.

Pre zvanične registracije, javni beležnik potvrđuje da je ceo proces sproveden u skladu sa zakonom. Evropsko društvo se zatim upisuje u privredni registar, a informacije o registraciji se dostavljaju nadležnim institucijama u drugim državama članicama EU.

Osnivanje evropskog društva stvara pravne efekte u trenutku registracije, uključujući prenos imovine i obaveza sa pripojenih kompanija. Zaposleni zadržavaju pravo učešća u odlučivanju u skladu sa propisima Srbije i drugih država u kojima društvo posluje.

Osnivanje holdinga

Formiranje evropskog holdinga predstavlja značajan korak u procesu ujedinjavanja kompanija širom kontinenta. Prema Zakonu o privrednim društvima, kompanije koje žele da osnuju ovakav holding dužne su da pripreme detaljan plan osnivanja, koji sadrži sve ključne elemente – od planiranog osnovnog kapitala do proporcije udela svake firme koja učestvuje u procesu.

Poseban akcenat stavljen je na činjenicu da najmanje 50 odsto akcija ili udela mora da ima pravo glasa, kako bi holding imao snažnu upravljačku strukturu. Nakon usvajanja plana na skupštinama kompanija, akcionari imaju tri meseca da odluče da li će uložiti svoje akcije. Ukoliko se ispune svi uslovi, kompanije su dužne da obaveste javnost putem svojih internet stranica i registra u kojem su upisane.

Ukoliko se holding registruje u Srbiji, postupak registracije mora biti u skladu sa zakonom, uz obavezno prilaganje javnobeležničke isprave i potvrde nadležnih organa drugih zemalja članica.

Pored osnivanja holdinga, zakon propisuje i mogućnost transformacije akcionarskih društava u evropska društva, kao i obrnuto. Za promenu pravne forme, kompanije moraju pripremiti sveobuhvatan plan koji uključuje analizu uticaja na zaposlene, akcionare i poverioce.

Jedna od ključnih novina u zakonskim izmenama je omogućavanje prenosa sedišta evropskog društva iz Srbije u drugu zemlju članicu i obrnuto. Kompanije koje žele da premeste svoje poslovanje moraju izraditi detaljan plan prenosa, objaviti ga na internetu i dobiti javnobeležničku potvrdu o ispunjenju svih uslova.

Registracija prenosa sedišta podrazumeva i saradnju sa nadležnim organima druge zemlje, kako bi se osiguralo pravno važenje promene. Takođe, interesi akcionara i poverilaca moraju biti zaštićeni tokom celog procesa.