PREGOVORI O PRIDRUŽIVANJU ALBANIJE I SEVERNE MAKEDONIJE naglasiće solidarnost EU

Države članice Evropske unije nedavno su se složile da daju zeleno svetlo za otvaranje pregovora o pridruživanju Albanije i Severne Makedonije Evropskoj uniji.

Način na koji su to radili takođe je bio poseban, pismenom procedurom, imajući u vidu trenutnu zdravstvenu situaciju sa korona virusom koja pogađa Evropu i ostatak sveta, piše u autorskom tekstu za eureporter.co saradnik Instituta za ekonomske poslove (IEA) iz Londona dr Vladimir Krulj.

Zanimljivo je pomenuti da je Severna Makedonija započela pregovore sa EU pre Hrvatske. Međutim, komplikacije u sporu sa Grčkom oko imena zemlje, prouzrokovale su beskrajna odlaganja, sve dok, konačno, 2018. godine nije učinjen dosad neviđen potez tadašnjeg premijera (Zorana Zaeva) da promeni ime zemlje kako bi otvorio vrata za napredak u pregovorima.
U slučaju Albanije bilo je poteškoća u segmentu vladavine prava, anti-korupcijskim aktivnostima, borbi protiv kriminala, slobodi govora i zaštiti ljudskih prava, zbog čega su Danska i Holandija prošlog novembra blokirale otvaranje pregovora o pristupanju, suprotno preporukama Evropske komisije.

S druge strane, Hrvatska je dala sve od sebe da lobira za otvaranje pregovora za te dve zemlje sa EU. Ovo je bilo važno ne samo za evroatlantski pokret, koji se sada širi među većinom zemalja u regionu, već i da bi se suprotstavilo uticaju velikih sila Kine, Rusije, pa i Turske, navodi se u autorskom tekstu.

Izuzetno je važno i ohrabrujuće videti kako su druge susedne zemlje iz regiona, Srbija i Crna Gora, koje su već kandidati za ulazak u EU, podržale napore Hrvatske i drugih zemalja EU da otvore pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama pokrenuli su ideju „mini šengena“ koji će olakšati razmenu roba, ljudi, usluga i kapitala, a time i ekonomiju i svakodnevni život ljudi iz regiona. Iako su je neki analitičari kritikovali, ova inicijativa takođe pokazuje dobru nameru da se odlučno prevaziđu loša iskustva iz prošlosti i da se okrene ka budućnosti i konstruktivnoj regionalnoj saradnji.

Neophodno je da sva društva u zemljama koje su kandidati za pridruživanje EU istinski prihvate osnovne vrednosti EU, poput vladavine prava, slobode medija, poštovanja ljudskih prava i sloboda itd. I to predstavlja izazov koji ne treba potceniti.

Sa druge strane, fer je reći da se za EU čini da prihvatanje osnovnih vrednosti predstavlja samo jednu stranu problema. Još jedan izazovniji deo jednačine je kako ugraditi te vrednosti u društvo i održavati njihovo poštovanje, navodi se u tekstu.

Primeri kako demokratske institucije deluju danas u pojedinim evropskim zemljama prilično su zabrinjavajući. Izgleda da se EU mora fokusirati na jačanje uloge demokratskih institucija i implementiranje mehanizama kojima bi se uklonile prepreke za njihov efikasan rad.

Moglo bi se pomisliti da se predsednik Makron na ovo pitanje posebno osvrnuo kada je govorio o budućnosti EU. Danas je više nego ikad ključno pitanje solidarnost. Pružanje šanse Severnoj Makedoniji i Albaniji za otvaranje pregovora o pridruživanju EU, daje novi početak koji obećava, navodi se u tekstu.