Prerađivačka industrija nosilac rasta izvoza u prvih sedam meseci 2025.

Spoljnotrgovinska slika Srbije u julu i tokom prvih sedam meseci 2025. godine pokazala je stabilan rast izvoza, blago povećanje uvoza i promene u strukturi robe kojom se trguje. Iako deficit i dalje postoji, trendovi ukazuju na postepeno jačanje izvoznih kapaciteta domaće privrede i smanjenje zavisnosti od uvoza u pojedinim sektorima.

U najnovijem Biltenu Ministarstva finansija navodi se da je u julu 2025. godine Srbija izvezla robu ukupne vrednosti od 2,737 milijardi evra, što predstavlja rast od 5,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Glavni pokretač ovog rasta bio je sektor prerađivačke industrije, koji je ostvario značajan skok od osam odsto. Uvoz je takođe zabeležio blagi rast, za 1,7 odsto, i dostigao vrednost od 3,525 milijardi evra.

Zahvaljujući ovakvom odnosu uvoza i izvoza, spoljnotrgovinski deficit u julu je iznosio 787,6 miliona evra, što je za 8,9 odsto manje nego u istom periodu 2024. godine. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 77,7 odsto, što predstavlja jedan od boljih rezultata u poslednjih nekoliko godina. Ipak, sezonski prilagođeni podaci pokazuju da je u odnosu na jun izvoz pao za 5,2 odsto, dok je uvoz porastao za 0,9 odsto, što može ukazivati na kratkoročne promene u spoljnotrgovinskoj dinamici.

Stabilan rast u prvih sedam meseci

U periodu januar–jul 2025. godine ukupna vrednost izvoza iznosila je 19,32 milijarde evra, što je povećanje od 9,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, uvoz je iznosio 24,43 milijarde evra, uz rast od 9,3 odsto. Time je robni deficit dostigao 5,1 milijardu evra i povećan je za 7,8 odsto.

“Ovi rezultati ukazuju na rastuću potražnju za robom iz inostranstva, ali i na činjenicu da domaća proizvodnja uspeva da zadrži konkurentnost i poveća svoj plasman na strana tržišta”, stoji u analizi.

Industrijski proizvodi i metali dominiraju izvozom

Struktura izvoza pokazuje jasne trendove u srpskoj privredi. Najveći udeo, od 10,9 odsto, pripada električnim mašinama, aparatima i uređajima. Značajan deo izvoza čine i obojeni metali, metalne rudače, otpadni metali, drumska vozila, kao i pogonske mašine i uređaji. Ove grupe proizvoda zajedno čine čak 33,9 odsto ukupnog izvoza, što ukazuje na tehnološki intenzivnu strukturu izvozne privrede.

Na strani uvoza, slična slika – najveći deo čine električne mašine i aparati, zatim nafta i derivati, medicinski i farmaceutski proizvodi, drumska vozila i industrijske mašine. Ove kategorije pokrivaju 25,1 odsto ukupnog uvoza, što ukazuje na visoku zavisnost domaće privrede od uvoza tehnološke i energetske opreme.

I pored visokog deficita u ukupnoj razmeni, Srbija beleži pozitivan trgovinski saldo u iznosu od 1,79 milijardi evra u nekoliko sektora.

Najuspešniji su oni koji se odnose na izvoz sirovih materija, pića i duvana, izgrađenih proizvoda po materijalu, hrane i živih životinja, raznih gotovih proizvoda, kao i životinjskih i biljnih ulja.

Evropska ekonomija u blagom uzletu

Prema podacima Eurostata, privreda evrozone porasla je za 1,5 odsto, a EU27 za 1,6 odsto u drugom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period 2024. godine. U poređenju sa prvim kvartalom, rast je bio skroman – 0,1 odsto za evrozonu i 0,2 odsto za celu Uniju, što pokazuje da se oporavak nastavlja sporim, ali stabilnim tempom.

Evropska komisija u svojim prolećnim projekcijama predviđa da će rast evrozone u 2025. iznositi 0,9 odsto, dok bi 2026. trebalo da dođe do ubrzanja privredne aktivnosti na 1,4 odsto. Inflacija bi, prema istim procenama, trebalo da se spusti sa 2,4 odsto u 2024. na 1,7 odsto do 2026. godine.

“Ipak, ekonomska slika ostaje pod brojnim rizicima – rat u Ukrajini i napetosti na Bliskom istoku i dalje prete globalnoj stabilnosti, dok intenzivne trgovinske nesuglasice između SAD i glavnih partnera, poremećaji u lancima snabdevanja i klimatske promene dodatno komplikuju oporavak”.

Cene poljoprivrednih proizvoda u julu su porasle za 0,7 odsto u odnosu na jun, dok je cena hrane blago pala za 0,3 odsto. Na tržištu industrijskih sirovina, osnovni metali su poskupeli za dva procenta, pri čemu je cena rude gvožđa skočila za 5,3 odsto, dok je bakar pojeftinio za 0,7 odsto. U sektoru plemenitih metala zabeležene su suprotne tendencije – zlato je pojeftinilo za 0,3 odsto, dok je srebro poskupelo za 4,8 odsto.

Svetska proizvodnja čelika smanjena je za 1,3 odsto, a u Kini – koja drži više od polovine globalnog tržišta – čak za četiri odsto. Ovi podaci ukazuju na usporavanje industrijske aktivnosti, ali i na moguće promene u globalnoj potražnji.

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je u julu da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 2,15 odsto, uz najavu daljeg postepenog ukidanja pandemijskih programa podrške. Na drugoj strani Atlantika, američke Federalne rezerve (FED) zadržale su ciljanu kamatnu stopu u rasponu od 4,25 do 4,50 odsto, šaljući signal tržištima da će monetarna politika ostati restriktivna dok inflacija ne bude pod kontrolom.

U Ruskoj Federaciji inflacija je i dalje visoka i iznosi 8,8 odsto na godišnjem nivou, što odražava posledice sankcija, strukturnih ograničenja i visoke domaće potražnje.