RELATIVNOST PROJEKCIJA I PROGNOZA PRIVREDNOG RASTA U VREME KORONE Intenzitet virusa diktira brojke

Kada je pandemija korona virusa počela, i kada su usledila prva ,,zatvaranja” i karantini, projekcije međunarodnih finansijskih institucija i analitičara pokazivale su ,,crnu sliku” globalne ekonomije u 2020. godini. Posebno kada je usledio drugi kvartal koji je doneo istorijski najveće padove za većinu vodećih svetskih ekonomija, od SAD do EU.

Usporavanje pandemije i relaksacija epidemioloških mera uglavnom, naterala je ,,ekonomske prognozere” da ublaže veoma pesimističke prognoze o padu pojedinačnih ekonomija, ali i globalne ekonomije u 2020. U tome su ih ohrabrili rezultati u trećem kvartalu, kada je bio vidljiv oporavak ključnih ekonomija (na primer SAD je ostvario u trećem kvartalu istorijski najveći rast od 33 odsto).

Nade ekonomskih analitičara bile su u vezi sa mogućnošću da svet uskoro dobije efikasnu vakcinu protiv Covid-19, i da globalna epidemije počne da jenjava, a samim tim i ograničenja za ekonomiju na svetskom nivou.

Ekonomske brojke su za sada daleko od dobrih, ali su uglavnom bolje od očekivanja. Dvocifren pad BDP viđen je za veliki broj zemalja. Oporavak ekonomije u vidu slova “V” pretvorio se u oporavak u najboljem slučaju u obliku slova “U”, ako ne bude i kao “W”.

Međutim, novo zahuktavanje pandemije i najava novog “lockdowna” u velikom broju zemalja, među kojima su i neke od najvećih ekonomija, poput Francuske, Španije ili Nemačke, navodi „ekonomske prognostičare“ da ponovo koriguju svoje prognoze za celu 2020. godinu, ovoga puta ponovo u „minus pravcu“.

Među prvima je reagovalo Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja koje je korigovalo svoju prognozu pada prihoda svetskih aviokompanija u narednoj godini. Nova procena govori da će pad prihoda u narednoj godini biti čak 46 odsto, umesto prvobitno procenjenih 20 procenata.

Kako sada stvari stoje, izgleda da nas očekuju nove korekcije procena i projekcija i ponovo „nadole“.

I Srbija sa različitim projekcijama

Srbija je poslednjih nekoliko godina, pa i ove godine, uglavnom dobijala projekcije od međunarodnih organizacija koje su bile ispod realno ostvarivanih rezultata, što se objašnjavalo ,,konzervativnim pristupom” u procenama. Zvanične procene srpskih ekonomskih vlasti očekuju da bi Srbija u ovoj godini mogla da zabeleži pad BDP od oko jedan odsto, iako se potajno nadaju da bi mogli da dostignemo i ,,pozitivnu nulu” što bi sigurno bio jedan od najbojlih rezultata u Evropi, možda čak i najbolji. Sa druge strane, MMF je već dva puta korigovao prognozu za Srbiju, sa početnih 3 odsto pada na 1,5 odsto. Svetska banka još uvek stoji na proceni o padu od 3 odsto za Srbiju. Makroekonomske brojke u Srbiji su za sada stabilne, i projektovani rezultati čine se dostižni.

Kod zemalja EU neizvesnost je velika, s obzirom na novi talas korona virusa, koji nameće nova epidemiološka ograničenja, koja će se bez sumnje odraziti i na ekonomske rezultate. I za Srbiju je veoma važno da vidi da li će novi talas pandemije usporiti ili zaustaviti oporavak ekonomija EU, jer je to tržište gde se realizuje oko dve trećine robne razmene, i odakle dolazi oko 80 odsto ukupnih investicija. Loš scenario u EU bi sigurno smanjio šanse Srbije da izađe iz ,,minusa” u ovoj godini, ne računajući sve rizike od novog talasa pandemije u Srbiji.

Sa ovako nepredvidivim virusom, sa neizvesnim rokom u kojem bi svet mogao da dobije efikasnu vakcinu, i ekonomski prognozeri nalaze se ,,u nebranom grožđu”. Jer i više različitih scenarija i prognoza, ne daje ni izdaleka dozu realnosti procenama o kretanju ključnih makroekonomskih pokazatelja.

Sa ovakvim korona virusom, sve je neizvesno.