SIVA EKONOMIJA U SRBIJI U PADU Oko 70.000 firmi posluje u sivoj zoni

NALED je u saradnji sa GIZ (Nemačkom razvojnom saradnjom) realizovao istraživanja stavova gradjana o sivoj ekonomiji, koje je pokazalo nastavljanje trendova rasta svesti gradjana o šteti koju njima i privredi pravi siva ekonomija.

Vladimir Tipsarević iz NALED upozorio je da u uslovima vanrednog stanja i epidemije korona virusa postoje uslovi za rast sive ekonomije. On je dodao da se procenjuje da oko 70.000 preduzeća  u Srbiji radi u sivoj zoni, i da su ta preduzeća u ovim uslovima veoma izložena jer neće moći da računaju na podršku države kroz najavljene mere. 

Tipsarević je naglasio da u ovoj godini ističe petogodišnji Nacionalni program borbe protiv sive ekonomije, zahvaljujući kojem je aktivirano oko 50 odsto predloženih mera u borbi protiv sive ekonomije, što predstavlja uspeh.  

Vojislav Mihajlović iz agencije IPSOS, koja je sprovela ovo istraživanje u drugoj polovini februara na 1038 ispitanika u Srbiji, naglasio je da 49 odsto ispitanika smatra da je neprijavljivanje radnika glavni oblik sive ekonomije, dok 19 odsto navodi kao primer isplatu zaradu „na ruke“. Kao najznačajniji oblici sive ekonomije navode se i prodaja robe „na crno“ i šverc robe.

Istraživanje je pokazalo da čak tri četvrtine građana smatra da je siva ekonomija štetna, dok svega 17 odsto smatra da je opravdana. Polovina anketiranih smatra da se obim sive ekonomije smanjio, dok oko četvrtine građana smatra da se u proteklih godinu dana obim sive ekonomije povećao.

Takođe, polovina anketiranih smatra da je najbolja mera za borbu protiv sive ekonomije traženje fiskalnog računa. Oko petine građana ističe prijavljivanje sive ekonomije (neizdavanje računa, prijavljivanje rada na crno), dok 13 odsto građana smatra da je dobra mera izbegavanje kupovine na tezgama.

Istraživanje je pokazalo da oko dve trećine ispitanika smatra da bi višak u budžetu trebalo iskoristi ulaganjem u zdravstvo, dok 42 odsto smatra da bi to trebalo učiniti ulaganjem u obrazovanje. Anketa je pokazala da petina gradjana ističe tržišnu inspekciju kao instituciju koja je najviše doprinela suzbijanju sive ekonomije, a skoro petina ne zna instituciju koja je to uradila.

Istraživanje je takodje pokazalo da 38 odsto ispitanih kupuje preko interneta, i to uglavnom odeću i obuću – 27 odsto, i tehničku robu – 10 odsto. Interesantan je podatak da čak tri četvrtine onih koji kupuju preko interneta robu plaćaju gotovinom, po preuzimanju, dok samo 16 odsto plaća karticama. Samo 25 odsto ispitanika kažu da su prilikom ove kupovine dobili fiskalni račun, iako tu postoji ograničenje vezano za prepoznavanje fiskalnog računa od strane građana.

Što se tiče kupovine na pijacama, oko 40 odsto ispitanika na pijacama kupuje isključivo prehrambene proizvode, dok oko 30 odsto kupujje garderobu na pijacama. Polovina ispitanika kaže da ne dobija račune u salonima lepote, dok oko 30 odsto ne dobija račune u servisima za popravku automobile.

Oko petine gradjana kaže da bi prijavilo objekat u kojem im ne izdaju račun,  sto je pad u odnosu na prethodno istraživanje kada je taj broj bio oko četvrtine.

Inače, oko 42 odsto gradjana ne traži fiskalni račun prilikom kupovine, dok 20 odsto traži. Ipak, 53 odsto ispitanika se zalaže za proširenje fiskalizacije.  
Interesantan je podatak da polovina građana uopšte ne koristi kartice prilikom kupovine (pad u odnosu na 60 odsto u prethodnom istraživanju). Oko trečine građana redovno koristi kartice za kupovinu. Kartice uglavnom ne koriste stariji I manje obrazovani. 

Oko 70 odsto anketiranih zaradu prima u potpunosti preko računa, dok oko petine anketiranih svoje zarade prima u potpunosti ili deliimično u kešu i taj broj se smanjuje, navodi se u istraživanju NALED.