Srbiji neophodna digitalizacija promene prebivališta u ličnoj karti i drugim dokumentima

Veliki broj građana se susreće sa potrebom da promeni adresu stanovanja zbog odlaska na studije, udaje ili iz drugih razloga. Taj proces podrazumeva odlazak na šaltere različitih ili istih institucija i podnošenje zahteva za izmenu podataka da bi se promena evidentirala u ličnoj karti, pasošu, vozačkoj i saobraćajnoj dozvoli i drugim ispravama.

Kako bi se ta praksa izbegla, potrebno je omogućiti istovremenu promenu podataka u svim javnim evidencijama, tako što bi državni organi elektronskim putem razmenjivali podatke po službenoj dužnosti.

Trenutna procedura promene prebivališta podrazumeva odlazak u prostorije MUP-a i podnošenje zahteva uz dostavljanje neophodne dokumentacije. Da bi se nova adresa evidentirala u ličnoj karti, potrebno je da građanin plati 380 dinara ukoliko poseduje ličnu kartu sa čipom, odnosno 1.200 dinara ukoliko je bez čipa.

Pored toga, građani imaju zakonsku obavezu da promene i pasoš i pre roka isteka kako bi podaci bili istiniti, što podrazumeva ponovno obaveštavanje MUP-a o promeni adrese i trošak od 3.600 dinara za izdavanje novog pasoša.

U slučaju evidentiranja promene u saobraćajnoj i vozačkoj dozvoli, građanin je dužan da se opet obrati MUP-u. Građani su dužni da ovaj podatak prijave i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kako bi se nova adresa upisala u čip zdravstvene kartice, kao i bilo kom drugom organu koji evidentira prebivalište kao bitan podatak, što je na primer slučaj sa lokalnom poreskom administracijom, koja utvrđuje porez na imovinu na osnovu ovog podatka.

Prema najnovijim rezultatima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, 146.000 lica je promenilo prebivalište u prošloj godini prolazeći kroz komplikovanu birokratsku proceduru.

“Preporuka NALED-a je da se po uzoru na lokalne samouprave formiraju tzv. Jedinstvena upravna mesta pri policijskim upravama, za promenu prebivališta i izdavanje dokumenata koje izdaje MUP. Na taj način bi se građanima omogućilo da na jednom mestu okončaju postupke za sva dokumenta koja iziskuju promenu zbog promene mesta stanovanja”, objašnjava Ana Milovanović, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

Budući da već postoji Registar prebivališta, kao i Centralni registar stanovništva u kojima se vodi podatak o prebivalištu, potrebno je omogućiti i zakonski obavezati ostale organe da ovaj podatak preuzimaju. Takođe, zakonske odredbe koje obavezuju građane da podnose zahteve za izmenu podatka u dokumentima trebalo bi prilagoditi novostvorenim mogućnostima koje nudi digitalizacija.

U osnovi preporuke da se omogući istovremena promena prebivališta u svim javnim evidencijama jeste da se s jedne strane izbegne dupliranje koraka gde se od građana očekuje da fizički podnose zahtev za promenu adrese ili nekog drugog ličnog podatka kod svakog organa posebno, a s druge da se ukine obaveza navođenja podatka o prebivalištu na samom dokumentu gde takav podatak nije neophodan.

“Umesto toga, institucije bi po službenoj dužnosti međusobno razmenjivale podatke putem tzv. servisne magistrale organa. Reč je o softveru za razmenu podataka i elektronskih dokumenata između organa uprave preko koga je, od trenutka uspostavljanja 2017. pa sve do prošle godine, prema dostupnim podacima, razmenjeno 170 miliona podataka, što znači da je ta cifra sada i veća”, istakla je Milovanović.

Na nivou Evropske unije, postoji značajan pomak ka digitalizaciji i pojednostavljenju administrativnih procedura kroz različite inicijative, uključujući i razvoj digitalnog novčanika. On će omogućiti građanima da u svakom trenutku imaju veću kontrolu nad svojim podacima i da odlučuju koje lične podatke će deliti sa drugim, javnim i privatnim institucijama.

Predviđena je i mogućnost da se dodaju i drugi lični dokumenti (poput diploma, sertifikata, kao i platnih kartica) koje građani mogu čuvati na svom telefonu i podeliti ih kada im to zatreba, čime će se olakšati elektronska identifikacija i elektronsko plaćanje. Očekuje se da do 2026. digitalni novčanik bude dostupan u svim zemljama EU, dok je u slučaju Srbije načinjen prvi korak formiranjem Radne grupe za izmenu Zakona o eDokumentu, kojim bi se omogućilo uvođenje domaće verzije digitalnog novčanika.