Šta o finansijama mora da zna generacija Z?

Globalna inicijativa Global Money Week 2026 i ove godine otvorila je prostor za razgovor o novcu – temi koja sve više postaje deo svakodnevnih razgovora, naročito među mladima.

U okviru ovogodišnje kampanje, koja nosi slogan „Smart Money Talks“, konsultantska kuća Casa Forte organizovala je niz edukativnih i interaktivnih događaja sa ciljem da finansijske teme približi studentima i generaciji Z.

Za razliku od ranijih pristupa, fokus više nije samo na teoriji, već na praktičnom razumevanju novca, i to kroz diskusije, radionice i realne primere iz svakodnevnog života.

„Upravo takav pristup pokazuje koliko se promenio način na koji mladi danas ulaze u svet finansija“, ističe Biljana Lazaravić iz konsultantske kuće Casa Forte.

Ona naglašava da se u pozadini ove inicijative nalazi šira ekonomska slika.

„Naime, globalna nejednakost raste, a razlika između prihoda od rada i prihoda od kapitala sve je izraženija. Dok plate u mnogim slučajevima ne uspevaju da isprate inflaciju, vrednosti akcija,  naročito u tehnološkom i AI sektoru, beleže snažan rast. Time se dodatno produbljuje jaz između onih koji već učestvuju na tržištu kapitala i onih koji tek pokušavaju da pronađu svoje mesto“, navodi Lazarević.

U takvom okruženju, pitanje više nije da li investirati, već gde i kako.

„ Upravo tu finansijska pismenost postaje presudna. Ipak, njen razvoj u Srbiji i dalje je ograničen, delom i zbog nedostatka detaljnijih istraživanja o navikama i ponašanju mladih investitora. Generacija Z, kao najmlađa grupa učesnika na tržištu, već pokazuje da može imati značajan uticaj. Primer GameStop saga 2021 jasno je ilustrovao kako koordinisano delovanje malih investitora može uzdrmati tržište. Ova generacija ulazi u investiranje ranije nego prethodne, ali i drugačije. Često se oslanja na informacije sa društvenih mreža i bira alternativne oblike ulaganja“, objašnjava naša sagovornica.

Posebno je zanimljiv podatak da čak polovina mladih investitora preferira kriptovalute, dok znatno manji broj koristi tradicionalne instrumente poput investicionih fondova.

„Međutim, put od „trejdera sa TikToka“ do informisanog investitora nije brz ni jednostavan. On zahteva znanje, strpljenje i sposobnost da se prepoznaju sopstvene greške, naročito one koje proizlaze iz emocija, impulsa ili slepog praćenja tuđih saveta“, kaže Lazarević.

Upravo zato, tokom događaja su izdvojeni koraci koji mogu pomoći mladima da izgrade stabilniji odnos prema novcu.

Među njima se posebno ističu jasno definisanje investicionih ciljeva, razumevanje sopstvene tolerancije na rizik i pažljivo istraživanje tržišnih opcija. Takođe, naglašena je važnost diverzifikacije portfolija, razumevanja inflacije i kamatnih stopa, kao i identifikovanja svih troškova ulaganja.

Jedan od centralnih saveta odnosi se na kontrolu emocija. U svetu brzih informacija i naglih tržišnih promena, impulzivne odluke često vode do gubitaka. Zbog toga je mladim investitorima preporučeno da razvijaju kritičko mišljenje i da svaku informaciju, naročito onu sa društvenih mreža, uzimaju sa dozom rezerve.

Poseban deo programa činilo je predavanje „Očekivanja Gen Z od investiranja: između društvenih mreža i tržišta kapitala“, koje je održala Ivana Todorović. Tokom izlaganja, otvorena su pitanja koja sve više zaokupljaju mlade – kako prepoznati pouzdane informacije u digitalnom okruženju, kako balansirati između rizika i prilika i šta zapravo znači biti finansijski odgovoran u eri algoritama i influensera.

Zanimljiv osvrt na prošlost doneo je i simbol štedne knjižice, kao nekada glavnog alata za razvijanje odnosa prema novcu.

Kako ističe Biljana Lazarević, ranije su se finansijske navike gradile kroz fizički, opipljiv odnos prema štednji – svaki pečat u knjižici bio je mali korak ka finansijskoj disciplini. Danas, u digitalnom svetu, novac je postao apstraktan, što dodatno komplikuje izgradnju zdravih finansijskih navika.

Upravo zato je jedan od glavnih ciljeva ovogodišnje kampanje bio da se novac „vrati u razgovor“. Kako naglašava Veljko Davidović iz Casa Forte, ključno pitanje više nije koliko znamo o novcu, već koliko smo spremni da o njemu otvoreno razgovaramo i učimo iz sopstvenih iskustava.

„Važnost ovakvih inicijativa ogleda se i u njihovom dugoročnom uticaju. Kroz kontinuirane aktivnosti i saradnju sa OECD, Casa Forte je izgradila značajnu ulogu u razvoju finansijske pismenosti u Srbiji. Mladi koji učestvuju u ovim programima ne stiču samo osnovna znanja, već razvijaju sposobnost da samostalno procenjuju rizike, razumeju tržišne trendove i donose informisane odluke“, navodi Davidović.

Posebno je istaknuta potreba za ranom edukacijom, već od osnovne škole, ali i za većim uključivanjem roditelja u proces finansijskog obrazovanja. Takođe, naglašena je važnost razvoja digitalne i AI pismenosti, kako bi mladi mogli da prepoznaju rizike „brzih rešenja“ i razumeju stvarnu cenu zaduživanja.