Trampov govor o ratu u Iranu ponovo podigao cene nafte

Cene nafte su naglo porasle nakon obraćanja američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) u sredu uveče, iako govor nije doneo mnogo novih informacija, već je uglavnom bio usmeren na pridobijanje podrške javnosti za rat protiv Irana.

Istovremeno, sukobi na Bliskom istoku se nastavljaju, Iran je rano u četvrtak ispalio rakete na Izrael, dok zemlje Zaliva i dalje odbijaju napade. Referentna nafta Brent, kojom se uoči Trampovog govora trgovalo po ceni od oko 100 dolara za barel, poskupela je u četvrtak ujutru na oko 108 dolara po barelu.

U svom dvadesetominutnom govoru, Tramp je američki napad predstavio kao odgovor na višedecenijsko nasilje Irana i njegovih saveznika, naglašavajući da Teheranu ne sme biti dozvoljeno da razvije nuklearno oružje. Tramp je istakao napredak američke vojske i pozvao građane na strpljenje, umanjujući značaj zatvaranja Ormuskog moreuza za SAD i svet, prenosi CNN.

Iako je ponovio tvrdnju da se rat bliži kraju i da bi mogao trajati još dve do tri nedelje, američki predsednik nije izneo konkretan plan izlaska iz sukoba niti precizirao da li razmatra slanje kopnenih snaga. Nakon njegovog govora, cene nafte su dodatno porasle, dok su azijske berze zabeležile pad.

Na terenu su borbe nastavljene, Iran je raketirao Izrael, dok su eksplozije zabeležene u blizini Isfahana u Iranu. Ujedinjeni Arapski Emirati su presreću iranske rakete i dronove, dok pokušavaju da se odbrane od daljih napada.

Trump se suočio sa velikim očekivanjima tokom obraćanja naciji o Iranu, jer je poverenje javnosti u njegovu politiku oslabilo, a zabrinutost zbog rata i njegovog ekonomskog uticaja porasla. On je pokušao da objasni razloge za ulazak u rat, tvrdeći da Iran nije smeo da dođe do nuklearnog oružja i da je diplomatija propala.

Naglasio je snagu američke vojske i napredak u sukobu, ali su njegovi argumenti delovali manje ubedljivo nego na početku rata, posebno zbog ranijih kontradiktornih izjava.Neke njegove tvrdnje, poput toga da je Iran bio na pragu nuklearnog oružja, nisu u potpunosti u skladu sa procenama zapadnih obaveštajnih službi, a nije ponudio ni konkretne dokaze. Ipak, istakao je da su američko-izraelski napadi značajno oslabili iranske vojne kapacitete i uticaj u regionu.

Međutim, umesto jasnog plana za završetak sukoba, Tramp je nagovestio mogućnost dalje eskalacije, preteći novim napadima ukoliko Iran ne pristane na njegove uslove. Nije izneo konkretnu strategiju izlaska iz rata, osim scenarija potpunog popuštanja Irana.

Tramp je takođe pokušao da umanji značaj trenutnog angažmana SAD, poredeći ga sa dugotrajnim ratovima iz prošlosti, ali je to dodatno pojačalo strah da bi sukob mogao da potraje. Njegove izjave o Ormuskom moreuzu i ulozi evropskih saveznika izazvale su dodatnu zabrinutost.

Trampov govor bio je umnogome kontradiktoran, od toga da li je zaista promenjen režim u Iranu, do sudbine iranskog nuklearnog programa i uticaja zatvorenog moreuza na globalnu ekonomiju, što dodatno pojačava neizvesnost među građanima i investitorima.