Trampova administracija nagovestila masovne otkaze državnim službenicima

Iako bolan za federalne radnike, putnike i hiljade ljudi i kompanija koje sarađuju sa američkom vladom, „shutdown“, odnosno prestanak finansiranja američke vlade, obično ne predstavlja veliki događaj za berzu ili ekonomiju. Međutim, ovog puta situacija bi mogla biti drugačija.

Gašenja su uglavnom kratkotrajna, a šteta se brzo nadoknadi po ponovnom otvaranju vlade. Čak ni najduže u istoriji, ono gašenje finansiranja vlade od 35 dana tokom 2018. i 2019. godine nije imalo dugoročne posledice po ekonomiju ili finansijska tržišta, iako je BDP oslabljen za 0,5 odsto, prenosi CNN.

Kada stotine hiljada federalnih radnika odlaze na prinudni odmor, investitori to obično ignorišu jer ti ljudi dobiju nadoknadu po završetku krize. Standardno pravilo je da svaki nedeljni shutdown smanjuje rast BDP-a za oko 0,2 procenta, što se brzo ispravljalo po otvaranju vlade.

Razlika je u tome što je Trampova administracija zapretila masovnim otkazima federalnih radnika tokom shutdowna. Za razliku od privremenih odsustava, trajni gubitak stotina hiljada poslova imao bi ozbiljne posledice, povećao bi nezaposlenost i dugoročno oštetio ekonomiju.

Shutdown bi odložio objavu ključnih ekonomskih izveštaja, uključujući mesečni izveštaj o zapošljavanju, što bi ostavilo ekonomiste, Federalne rezerve i investitore bez važnih informacija. Već oslabljeni Biro za statistiku rada (BLS), zbog budžetskih rezova i slabih odziva na ankete, mogao bi pretrpeti dodatne poremećaje. To bi ugrozilo i kvalitet podataka o inflaciji, ključnih za odluke Feda.

Do sada to nije uticalo negativno na Wall Street, S&P 500 u proseku ne menja vrednost tokom shutdowna, a u nekim slučajevima je čak rastao. Raniji prekidi rada vlade delovali su više kao privremeni vremenski poremećaji nego kao sistemski udar. Ipak, neki analitičari upozoravaju da bi zbog specifičnih pretnji ovog puta i berza mogla drugačije da reaguje.

Za razliku od ranijih situacija, sadašnja ekonomija deluje krhkije. Tržište rada pokazuje znake slabosti, a pretnje novim otkazima u javnom sektoru samo pojačavaju rizike. Investitori i analitičari upozoravaju da bi ovakav shutdown mogao stvoriti dodatnu nesigurnost i ubrzati pad poverenja u ekonomiju.

Ozbiljnost ove krize razlikuje se od uobičajenih „zastoja-strašila“ jer Bela kuća koristi blokadu kao sredstvo za dublju transformaciju državnog aparata. Trumpov OMB (Kancelarija za upravljanje i budžet) naložio je agencijama da pripreme ne samo planove za privremeno odsustvo zaposlenih, već i za trajne otkaze.

Time se blokada uklapa u širu strategiju smanjivanja birokratije i preuređenja federalne administracije.

Istovremeno traje spor oko zadržavanja sredstava (impoundmenta) koja je odobrio Kongres i „džepnih“ povlačenja ili ukidanja odobrenog novca na kraju fiskalne godine. Na taj način budžetski sukob prerasta u pitanje raspodele vlasti, odnosno dokle izvršna grana može ići u preusmeravanju ili zaustavljanju potrošnje koju je Kongres već izglasao.