Udeo sive ekonomije u Srbiji 21 odsto

Smatra se da se ekonomski tokovi u mnogim zemljama često oblikuju kroz razvoj ili pad osnovnih privrednih aktivnosti, koje se, iz različitih razloga, nalaze van radara zvaničnih institucija. Siva ekonomija je, u tom kontekstu, često posledica državne neefikasnosti, zakonskih rupa, korupcije i komplikovanih administrativnih procedura.

Procene pokazuju da je čak 80 odsto ljudi širom sveta makar jednom kupilo robu ili uslugu izvan legalnih tokova, odnosno van zvaničnog tržišta.

Kada je reč o lekovima, situacija u nerazvijenim i siromašnim zemljama je posebno zabrinjavajuća – procenjuje se da oko 30 odsto svih lekova koji se prodaju u tim regionima nisu registrovani, niti odobreni za upotrebu. U nekim slučajevima, ti lekovi su neefikasni, lažni ili čak štetni po zdravlje.

Profesor na Fakultetu bezbednosti Petar Stanojević je na konferenciji koju je organizovao NALED pod nazivom “Inovacijama protiv sive ekonomije”, rekao da zbog korišćenja takvih neregistrovanih i nekontrolisanih preparata, godišnje umre oko milion ljudi – najčešće usled pogrešnog lečenja, neželjenih efekata ili infekcija koje se ne mogu zaustaviti neadekvatnim terapijama.

“Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 25 odsto zdravstvenih usluga u nerazvijenim područjima pruža se izvan zakonski registrovanih ustanova, što dodatno povećava rizik po zdravlje ljudi. Pored toga, siva ekonomija ne podrazumeva samo lekove i medicinske usluge – veliki broj svakodnevnih proizvoda, uključujući odeću, elektroniku i prehrambene artikle, takođe se kupuju van zakonskih tokova”, naveo je Stanojević.

Neka istraživanja pokazuju da je i do 40 odsto svih proizvoda kupljenih putem interneta ili ulične prodaje zapravo deo nelegalne trgovine. Takva roba često ne ispunjava osnovne standarde kvaliteta, a kupci su bez prava na reklamaciju, garanciju ili zaštitu.

Siva ekonomija predstavlja ozbiljan izazov za države – ne samo zato što se izbegava plaćanje poreza, već i zbog šireg društvenog rizika koji uključuje ugrožavanje zdravlja, povećanje siromaštva i urušavanje poverenja u institucije. Efikasna borba protiv ovog fenomena zahteva bolje zakone, jednostavnije procedure i veću transparentnost u radu državnih službi.

Visok procenat sive ekonomije u Srbiji

U Srbiji se procenjuje da siva ekonomija čini oko 21 odsto ukupne ekonomije.

“Važno je naglasiti koliko je ta brojka značajna za društvo i državu. Siva ekonomija prožima gotovo sve sfere života – od trgovine i ugostiteljstva, do građevinarstva i pružanja usluga”, istakao je Stanojević.

On je primerom naveo razmere tog problema.

“Ako se uzme u obzir da je ukupni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije oko 80 milijardi evra godišnje, 21 odsto od toga iznosi između 16 i 17 milijardi evra koje se odvijaju van legalnih tokova. Drugim rečima, to je novac koji ne ulazi u državnu kasu, niti se koristi za finansiranje zdravstva, obrazovanja, infrastrukture i drugih javnih usluga. Čak i kada bi samo jedan procenat te sive ekonomije bio uveden u legalne tokove, to bi značilo dodatni prihod od oko 800 miliona evra. A ukoliko bi se veći deo tog sektora legalizovao, potencijalni prihodi države bi se mogli kretati između 200 i 300 miliona evra godišnje samo od poreza i doprinosa”, objasnio je profesor.

Ove brojke jasno pokazuju koliko bi suzbijanje sive ekonomije bilo korisno za budžet Srbije. Ne samo što bi omogućilo dodatna sredstva za razvoj, već bi se stvorila i ravnopravna konkurencija među privrednicima – jer trenutno legalni subjekti trpe štetu zbog nelojalne konkurencije iz sive zone.

Zanimljivo je da se upravo u toj „nevidljivoj“ ekonomiji nalaze neki od najprofitabilnijih tokova novca. Drugim rečima, siva ekonomija je za mnoge u Srbiji postala svojevrsna „investicija“ – niska poreska opterećenja, manjak inspekcijskog nadzora i brza zarada, bez obaveze prema sistemu.

Iako je ova pojava izražena u Srbiji, slični problemi postoje i u drugim zemljama, posebno u regionu Balkana i u državama u razvoju. U nekim slučajevima, siva ekonomija čini i više od trećine nacionalne privrede.

Zato borba protiv sive ekonomije mora biti jedan od strateških ciljeva svake odgovorne vlade. To ne podrazumeva samo kaznenu politiku, već i stimulisanje legalnog poslovanja – kroz poreske olakšice, smanjenje administrativnih barijera i podsticanje poverenja građana u institucije.

“Siva ekonomija se u određenim, posebno teškim vremenima, nije posmatrala isključivo kao problem, već i kao mehanizam preživljavanja. Tokom perioda sankcija i ekonomskih kriza 1990-ih godina, mnogi građani Srbije i regiona preživljavali su upravo zahvaljujući neformalnim tokovima robe, usluga i novca. Za mnoge ljude tada, siva ekonomija je bila jedina opcija – trgovina na pijacama, razmena dobara bez fiskalnih računa, prevoz i zanatske usluge van sistema. Iako se to zakonski tretira kao nelegalno, u stvarnosti je značilo hranu na stolu i osnovne životne potrebe”, podsetio je Stanojević.

Upravo iz tog vremena proistekli su i brojni obrasci ponašanja koji su se, nažalost, zadržali do danas. Stvorena je kultura snalaženja mimo pravila, koja je često doživljavana kao domišljatost, a ne kao narušavanje sistema. Taj mentalitet – da se „bolje prođe“ kroz zaobilaženje propisa – i danas predstavlja prepreku potpunoj formalizaciji privrede.

“Međutim, današnji izazovi zahtevaju drugačiji pristup. Siva ekonomija više ne može biti oslonac stabilnosti, već postaje kočnica razvoja. Da bi se situacija promenila, potreban je jasan i dugoročan strateški pristup – ne samo represivnim merama, već i stvaranjem uslova u kojima se građanima i preduzetnicima isplati da posluju legalno”, objasnio je profesor na Fakultetu za bezbednost.

Taj pristup mora obuhvatiti više dimenzija: od zakonodavstva, preko poreske politike, pa do obrazovanja i tehnoloških inovacija. Ne može se sve rešavati „iza kulisa“, niti isključivo kroz birokratske instrumente – potrebna je sveobuhvatna vizija kako da se neformalna ekonomija uključi u sistem, bez gubitaka po ljude koji trenutno od nje zavise.

U savremenom kontekstu, gde digitalne tehnologije preoblikuju tržište, postoji ogroman potencijal za suzbijanje sive ekonomije putem transparentnosti, elektronske fiskalizacije, digitalnog plaćanja i automatizovane kontrole. Tehnologija može postati saveznik države – ali samo ako postoji politička volja i strategija koja ide iznad kratkoročnog interesa.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović navela je da je u kontekstu borbe protiv sive ekonomije, posebno važno osvrnuti se na potencijal koji digitalizacija i inovacije donose u rešavanju ovog višedecenijskog problema.

“Kao ilustraciju pozitivnih pomaka, vredi se vratiti u 2014. godinu – kada je NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) osnovao Savez za fer konkurenciju, kao svoje prvo stručno radno telo. Ovaj savez je okupio predstavnike privrede, institucija i stručne javnosti, sa ciljem da se sistemski pristupi suzbijanju sive ekonomije, koju su tada članovi NALED-a prepoznali kao najveću prepreku za razvoj zdravog poslovnog ambijenta u Srbiji”, podsetila je Jovanović.

U tom trenutku, prema procenama, čak 30 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije činilo je neformalno poslovanje. Ogroman deo ekonomske aktivnosti odvijao se van radara države – bez plaćanja poreza, doprinosa, kontrole kvaliteta i radnih prava.

“Upravo zato je Savez za fer konkurenciju pokrenuo dijalog sa Vladom Srbije, koji je ubrzo doveo do formiranja Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, koje danas funkcioniše pod rukovodstvom Ministarstva finansija. U ovom telu sede resorni ministri, čime je obezbeđen politički i institucionalni legitimitet za sprovođenje konkretnih reformi”, navela je Jovanović.

Ona je istakla da su tokom protekle decenije, postignuti značajni rezultati. Uvedena je e-fiskalizacija, koja omogućava realno vreme praćenja prometa, kao i elektronsko plaćanje poreza, čime je znatno povećana transparentnost poslovanja. Digitalizacija je pomogla i inspekcijama da bolje targetiraju subjekte visokog rizika, a građani su dobili aplikacije putem kojih mogu anonimno prijavljivati neizdavanje fiskalnih računa.

Uz pomoć inovativnih rešenja, država je uspela da smanji udeo sive ekonomije – sa gotovo trećine BDP-a, na oko 21 odsto, što je i dalje visoko, ali pokazuje jasan napredak.

“Ono što posebno ohrabruje jeste spremnost da se u borbu uključe i sami građani i privrednici. Kroz edukaciju, informisanje i stimulativne kampanje, poput nagradnih igara za fiskalne račune, polako se menja i svest ljudi – da kupovina „na crno“ nije povoljnija, već štetna za sve. Digitalizacija, međutim, nije sama po sebi dovoljna. Potrebno je da bude praćena daljom reformom institucija, jačanjem kapaciteta poreske administracije i stalnim dijalogom sa privredom. Samo tako se može postići održiva formalizacija tržišta, bez represije i prinude, već kroz poverenje i partnerstvo”, smatra izvršna direktorka NALED-a.

Zahvaljujući tehnološkim rešenjima i bliskoj saradnji sa državnim institucijama, NALED je – zajedno sa partnerima – razvio i primenio niz inovativnih digitalnih alata koji su konkretno uticali na prelazak privrede iz sive u legalne tokove. To su:

• Aplikacija za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi omogućila je da se desetine hiljada ljudi angažuju legalno, uz minimalne administrativne troškove i potpunu zaštitu radnih prava.
• Online kalkulatori za paušalce dali su malim privrednicima jednostavan uvid u njihove obaveze i troškove, čime su smanjili rizik od grešaka i nesavesnog poslovanja.
• Portal za frilensere omogućio je osobama koje rade za inostrane klijente da se informišu, registruju i legalno posluju, čime se ova ranjiva grupa izvukla iz zone nesigurnosti.

Ove reforme nisu ostale samo na papiru – one su napravile stvarnu razliku za stotine hiljada ljudi. Na primer, legalizacijom sezonskog rada olakšano je zapošljavanje za desetine hiljada radnika na selu. Paušalni sistem koristi preko 130.000 malih preduzetnika, koji sada imaju jasnije i predvidljivije uslove rada. Na hiljade frilensera su dobili mehanizme da rade legalno, bez straha od kazni.

Osim institucionalnih i digitalnih mera, pažnja je posvećena i edukaciji građana. Jedan od najzapaženijih primera je pokretanje nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“, čiji je cilj bio da se građani motivišu da uzimaju fiskalne račune – kao način suzbijanja sive ekonomije u maloprodaji.

“Iako je ideja u početku nailazila na skepticizam, danas su rezultati više nego vidljivi. Od prvih faza kada su se računi slali u kovertama, stigli smo do mobilne aplikacije Poreske uprave, koju koriste milioni građana. Igra se pretvorila u masovni podsticaj za traženje računa, što automatski povećava broj legalnih transakcija”, zaključak je izvršne direktorke NALED-a Violete Jovanović.