UOČI SAMITA EU – ZAPADNI BALKAN Vreme je za nov pristup regionu

Stiče se utisak da je veza EU sa Zapadnim Balkanom krenula u pozitivnom smeru u poslednjih nekoliko meseci, posle odluke da se počne sa dugo odlaganim pregovorima o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom i obezbeđivanjem značajne medicinske i finansijske podrške u vezi sa Covidom-19. I pored toga, fundamentalna pitanja ostaju otvorena, navodi se u autorskom tekstu saradnika Instituta za ekonomska pitanja iz Londona dr Vladimira Krulja za euractiv.com.

U tekstu se ističe da će za uspešno rešavanje ovih problema biti potrebna iskrenost i pravo vođstvo na predstojećem Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana 6. maja.

Dok uklanjanje francuskog veta i otvaranje pregovorima o pristupanju sugeriše progres u vladavini prava i drugim uslovima, realnost izgleda drugačije.

Baš kao što je EU videla eroziju demokratije iznutra, tako se i ovaj trend ponavlja na Balkanu. Isto tako, pitanje korupcije je jednako problematično kao i uvek, i to u situaciji kada je EU plasirala milijarde evra u region i objavila više od 3,3 milijardi evra kao finansijsku podršku za borbu protiv Covid-19, ističe se u tekstu.

Za pojedine zemlje Zapadnog Balkana pristupanje EU je igra koju treba igrati, ali ne i igra koju žele da dobiju ili pobede brzo. Mnogo bolje je da se igraju sa EU protiv svojih geopolitičkih rivala i dozvole da finansiranje i dalje teče.

Baš kao što je to radila sa Turskom u prošlosti, EU takođe voli da igra igru, radeći dovoljno kako bi održala utisak prave posvećenosti pristupanju i regionalnoj stabilnosti, dok ublažava ambicije Rusije, Kine i Turske u regionu.

Prave žrtve ove situacije su građani Zapadnog Balkana, koji žele politički i ekonomski napredak, ali su frustirani ili u nekim slučajevima idu unazad, kao i poreski obveznici Evrope koji nastavljaju da plaćaju račune, ističe se u tekstu.

Odsustvo efektivnog vođstva EU stvorilo je prostor za druge zemlje – Kinu, Rusiju i Tursku, koje imaju bolje razumevanje mentaliteta regiona, što im omogućava da okrenu situaciju u njihovu korist EU kompanije, primera radi, često ne izlaze kao pobednici privatizacije državnih industrija i javnih infrastrukturnih programa.

Mnogi analitičari tvrde da EU već ima previše „na svom tanjiru“ i da jednostavno nema resursa ni energije da potvrdi svoje vođstvo i pokrene stvarne promene na Zapadnom Balkanu. Oni čak predlažu da je možda došlo vreme da se odustane od zapadnog vođstva i da se ti napori prepuste SAD.

Ovi argumenti ne prepoznaju značaj Zapadnog Balkana za EU i opasnosti sa kojima se trenutno suočava, koje su dodatno iskomplikovane uticajem pandemije. Oni ignorišu značajnu energiju i resurse koji su već uloženi, naglašava se u tekstu.

Ono što se obično zaboravlja je potencijal regiona. Ako se situacija ispravi, EU može da iskoristiti ovaj ekonomski potencijal dok istovremeno šalje snažnu poruku o snazi evropskog projekta i vrednosti.

Evropskoj uniji je potrebna iskrenija i asertivnija strategija ako želi da ubedi lidere regiona da prestanu da se igraju protiv geostrateških rivala.
Poruka koja se mora plasirati ljudima Zapadnog Balkana, koji su sve skeptičniji prema mogućnostima članstva, jeste da je EU u potpunosti posvećena procesu pridruživanja i da su njihove Vlade na putu napretka.
Nova metodologija proširenja EU i plan za Zapadni Balkan ne može biti uobičajen posao. Isto tako, treba stvoriti novi i zaista nezavisni mehanizam za kontrolu distribucije i korišćenja EU sredstava.

EU takođe mora da izvuče politiku iz svojih „ružičastih“ procena napretka. Potrebno je da postoji mnogo veća strogost i transparentnost u načinu na koji se meri napredak ili nedostatak istog. A trebalo bi da bude još veći fokus na obezbeđivanju nezavisnosti demokratskih institucija.

Okruženje posle korona virusa stvara povećane rizike, ali nam omogućava i da preispitamo stare načine postupanja. Samit EU-Zapadni Balkan pruža pravu priliku EU da ojača svoj pristup Zapadnom Balkanu. Za građane regiona, nadamo se da je neće propustiti, navodi se u tekstu.