Za koja preduzeća je oduzimanje PIB-a označilo kraj poslovanja?

Oduzimanje poreskog identifikacionog broja (PIB) znači da je na neki način zabranjeno poslovanje preduzeća. Za firmu to predstavlja zabranu izdavanja faktura i fiskalnih računa.

Ako se preduzeću oduzme PIB neće moći da koristi sredstva sa računa, a samim tim se ne može isplatiti zarada radnicima, ali porez i doprinosi mogu biti plaćeni.

Kada je tekući račun „zamrznut“ zbog oduzimanja PIB-a novac i dalje ostaje na računu, samo se njime ne može raspolagati osim da se plate poreska i druga davanja prema državi.

Prema podacima koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall o preduzećima kojima je oduzet PIB broj, uočava se promena u obimu ove pojave tokom posmatranog trogodišnjeg perioda – od 2023. do 2025. godine. Analiza pokazuje ne samo apsolutne razlike između godina, već i određene trendove u kretanju broja firmi koje su izgubile poreski identifikacioni broj.

U 2023. godini evidentirano je ukupno 71 preduzeće sa oduzetim PIB-om. Već u 2024. godini dolazi do značajnog skoka – broj preduzeća sa oduzetim PIB-om raste na 255. To je povećanje od čak 184 preduzeća u odnosu na prethodnu godinu, odnosno više nego trostruki rast. Ovakav nagli porast može ukazivati na nekoliko mogućih uzroka: pojačanu aktivnost poreskih organa, sistematske kontrole, ali i potencijalno pogoršanje finansijske discipline u privredi.

U 2025. godini beleži se blagi pad, ali je nivo i dalje visok – registrovano je 189 preduzeća sa oduzetim PIB-om. U poređenju sa 2024. godinom, to je smanjenje od 66 preduzeća, ali i dalje gotovo tri puta više nego 2023. godine.

Za tri godine trostuko veći iznos na računima blokiranih preduzeća

Kada je reč o strukturi preduzeća kojima je oduzet PIB izrazito je koncentrisana na društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o) razvrstana prema veličini kao mikro, koja čine ubedljivo najveći deo – čak 476 od ukupno 515 subjekata. Svi ostali oblici (zadruge, akcionarska društva, udruženja i ostali) učestvuju marginalno.

Ukupni finansijski iznosi blokada po godinama su: u 2023. godini 17.106.963.000 dinara,u narednoj 2024. ukupna suma je bila 64.310.150.000 dinara, dok je u prošloj iznos svih dugovanja preduzeća kojima je oduzet PIB iznosio 57.072.600.000 dinara.

Na prvi pogled, uočava se izrazita razlika između posmatranih godina. 2023. godina predstavlja početni nivo sa znatno nižim ukupnim iznosom blokada, koji je bio na oko 17,1 milijardu dinara. Već u 2024. godini dolazi do naglog skoka, kada ukupne blokade dostižu više od 64,3 milijarde dinara, što je povećanje od gotovo četiri puta u odnosu na prethodnu godinu. Ovakav rast ukazuje na značajno pogoršanje likvidnosti u privredi ili pojavu nekoliko velikih dužnika koji su bitno uticali na ukupan zbir.

U 2025. godini beleži se pad ukupnog iznosa blokada na oko 57,1 milijardu dinara. Iako je to smanjenje od približno 7,2 milijarde dinara u odnosu na 2024, važno je naglasiti da je nivo blokada i dalje više nego trostruko veći nego 2023. godine. To znači da, uprkos delimičnom smirivanju, problem nelikvidnosti ostaje izražen.

Najveća dugovanja zabeležila velika preduzeća

U 2023. godini, među firmama sa najvećim blokadama dominiraju velika i preduzeća koja dugo posluju. Na vrhu liste nalazi se Zastava promet AD Beograd sa blokadom od oko 4,44 milijarde dinara, a odmah iza nje Prodexim d.o.o Beograd sa oko 3,7 milijardi dinara. Slede Tarolit AD (Ostružnica) sa približno 1,5 milijardi i TK Savremena AD Beograd sa oko 1,46 milijardi dinara, dok listu zaključuje Gallinari transport and sells sa više od milijardu dinara blokade.

Preduzeća sa najvećim iznosima blokada u 2023. godini
Ime preduzeća	Iznos blokade u dinarima
ZASTAVA PROMET AD BEOGRAD	4.440.641.255
PRODEXIM DOO BEOGRAD	3.704.803.135
AD TAROLIT BEOGRAD	1.496.281.931
TK SAVREMENA AD BEOGRAD	1.457.640.958
GALLINARI TRANSPORT AND SELLS DOO	1.075.295.336
*svi podaci su u dinarima

Istovremeno, deo firmi nije uspeo da se izbori sa finansijskim obavezama, pa su završile u likvidaciji. Među njima se izdvajaju Topor Group DOO Beograd sa oko 794 miliona dinara blokade, zatim Bojmo super sistem d.o.o Novi Sad (oko 213 miliona), Mobparts d.o.o Beograd (182 miliona), Metroparking centar d.o.o Beograd (155 miliona) i TP Losos d.o.o Varvarin (oko 150 miliona dinara). Karakteristično za ovu godinu jeste da su najveći dužnici ostali aktivni, dok su u likvidaciju odlazile firme sa srednjim i manjim iznosima blokada.

Slika se značajno menja u 2024. godini, kada dolazi do eksplozije blokada i pojave izuzetno velikih pojedinačnih dugova. Apsolutni rekorder je Magma Prom d.o.o Šabac sa blokadom od oko 16,25 milijardi dinara. Slede IW2 sa više od 9,1 milijardu i MPK Metali Kika d.o.o sa oko 6,89 milijardi dinara. Među većim dužnicima nalazi se i d.o.o Magma Novi Sad sa oko 2,34 milijarde.

Preduzeća sa najvećim iznosima blokada u 2024. godini
Ime preduzeća	Iznos blokade u dinarima
MAGMA PROM DOO Šabac	16.251.810.943
IW2	9.139.750.637
MPK METALI KIKA DOO	6.894.857.126
DOO MAGMA Novi Sad	2.343.102.904
*svi podaci su u dinarima

Za razliku od 2023, u 2024. godini pojavljuju se i slučajevi da firme sa ogromnim dugovima završavaju u likvidaciji. Najupadljiviji primer je upravo MPK Metali Kika d.o.o, čiji dug od skoro 6,9 milijardi dinara prati i status likvidacije. Pored nje, u likvidaciji su i 4-Print.biz d.o.o Beograd (oko 882 miliona), Intramont d.o.o Beograd (708 miliona), My Trading 2018 (433 miliona) i Finansijski savetnik d.o.o (297 miliona dinara).

U 2025. godini dolazi do blagog smirivanja ukupnih iznosa blokada, ali struktura velikih dužnika ostaje izražena. Najveću blokadu beleži PS Bonida d.o.o Vladimirci sa više od 10,2 milijarde dinara. Slede Interdil-Invest d.o.o Beograd sa oko 5,95 milijardi, kao i kompanije iz prehrambenog sektora – PIK Pešter AD Beograd (3,93 milijarde) i PIK Pešter Mlekara d.o.o Sjenica (oko 3,58 milijardi). Među najvećima je i Remedio Pro RS sa približno 3,57 milijardi dinara blokade.

Preduzeća sa najvećim iznosima blokada u 2025. godini
Ime preduzeća	Iznos blokade u dinarima
PS BONIDA DOO Vladimirci	10.206.265.476
INTERDIL-INVEST DOO Beograd	5.949.365.984
PIK PEŠTER AD Beograd	3.930.207.702
PIK PEŠTER MLEKARA DOO Sjenica	3.584.793.208
REMEDIO PRO RS	3.567.531.219
*svi podaci su u dinarima

Likvidacije u 2025. ponovo zahvataju i firme sa značajnim dugovima. Prednjači Triex d.o.o sa čak 2,45 milijardi dinara blokade, zatim PD Enis d.o.o Beograd (1,63 milijarde), Milma Commerce d.o.o Beograd (581 milion), Vemaks Sistem d.o.o (350 miliona) i Stenad71 d.o.o Beograd (224 miliona dinara).

Kada se posmatraju sve tri godine zajedno, uočava se  nekoliko trendova. Prvo, najveći deo ukupnih blokada generiše relativno mali broj firmi sa dugovima od više milijardi dinara. Drugo, dok su 2023. likvidacije uglavnom pogađale manje sisteme, već 2024. i 2025. u likvidaciju ulaze i firme sa ogromnim obavezama, što ukazuje na dublje poremećaje u poslovanju. Treće, iako 2025. donosi blago smanjenje ukupnih blokada, struktura problema ostaje gotovo nepromenjena – veliki dužnici i dalje dominiraju, a rizik od gašenja preduzeća ostaje visok.

Visoka dobit ne znači i stabilno poslovanje

Preduzeće bez PIB-a ne može da podnosi poreske prijave, ali ima mogućnost da zaključuje nove ugovore i izvršava ih, bez izdavanja fakture nakon završenog posla.

Preduzeća kojima je oduzet PIB prema podacima koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall ukupnu dobit u 2023. su ostvarila u iznosu od oko 6,8 milijardi dinara, što predstavlja polazni nivo analiziranog perioda.

Već naredne, 2024. godine, dolazi do značajnog rasta – ukupna dobit dostiže približno 9,9 milijardi dinara, odnosno beleži povećanje od gotovo 45 odsto. Međutim, taj trend nije dugog daha, jer u 2025. godini dolazi do blagog pada na oko 8,7 milijardi dinara, iako je i dalje reč o znatno višem nivou u odnosu na 2023.

Iza ovih zbirnih brojeva krije se još izraženiji fenomen – visoka koncentracija dobiti u rukama malog broja preduzeća. U 2023. godini, apsolutni lider po dobiti bio je Prodexim d.o.o Beograd, koji je ostvario oko 2,1 milijardu dinara profita. Slede Zastava promet AD Beograd sa oko 1,6 milijardi, kao i Gallinari transport and sells d.o.o, koji je zabeležio dobit od oko 900 miliona dinara.

Taj trend dodatno se pojačava u 2024. godini, kada dolazi do svojevrsne koncentracije profita kod još manjeg broja firmi. Na vrhu liste nalazi se Magma Prom d.o.o Šabac sa dobiti od oko 3,8 milijardi dinara, dok IW2 beleži oko 2,6 milijardi, a MPK Metali Kika do,o približno 1,9 milijardi dinara. Upravo ove tri kompanije nose najveći deo rasta ukupne dobiti u toj godini.

U 2025. godini dolazi do blagog restrukturiranja liste najprofitabilnijih. Najveću dobit ostvaruje PS Bonida d.o.o Vladimirci sa oko 3,2 milijarde dinara, zatim Interdil-Invest d.o.o Beograd sa oko 2,4 milijarde, dok među vodećima ostaje i PIK Pešter AD Beograd sa približno 1,5 milijardi dinara dobiti. Posebno je zanimljivo da se u ovoj godini među najuspešnijima pojavljuju i firme iz prehrambenog sektora, što može ukazivati na određene promene u strukturi privrede.

Međutim, možda i najvažniji zaključak koji proizlazi iz ovih podataka jeste izražen paradoks – veliki broj firmi koje prednjače po dobiti istovremeno se pojavljuje i među preduzećima sa najvećim blokadama računa. To znači da visoka profitabilnost ne mora nužno da znači i stabilno poslovanje, već da su problemi često vezani za upravljanje novčanim tokovima, zaduženost ili neizmirene obaveze.

Drugim rečima, deo privrede funkcioniše u režimu „visoke dobiti i visoke nelikvidnosti“, gde se uspešno poslovanje na papiru ne poklapa sa realnim stanjem na računima.

Kada je reč o strukturi društva sa ograničenom odgovornošću ponovo prednjače – sa ukupno više od 122 milijarde dinara blokada. Iako je to delimično posledica njihove brojnosti, ovako visok iznos ukazuje na ozbiljne izazove u likvidnosti i finansijskoj stabilnosti ovog segmenta privrede.

Zanimljivo je da i drugi pravni oblici, iako malobrojni, imaju značajne iznose blokada. Akcionarska društva beleže preko 11 milijardi dinara blokada, zadruge oko 1,8 milijardi, sportska udruženja preko 1,3 milijarde, dok udruženja i savezi prelaze 1,2 milijarde dinara.