Zašto se manje nepravilnosti i dalje sankcionišu zabranom obavljanja delatnosti?

Poreska kontrola je nešto što svaka firma može da očekuje, iako se nikada ne zna kada će se tačno dogoditi. Iskusne knjigovođe znaju koliko je važno da sve bude urađeno ispravno, pa često rade kao da im poreski inspektor „stoji iza leđa“.

Poreznici kažu da samokontrola pomaže da se izbegnu greške, jer se svaki obračun još jednom proveri pre knjiženja ili slanja poreske prijave.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da se u praksi najčešća kontrola Poreske uprave odnosi na fiskalne uređaje, odnosno proverava se da li su svi prometi registrovani preko kase, da li se uplaćuje dnevni pazar, da li su radnici prijavljeni i da li postoji dokumentacija za robu.

“Ako inspekcija otkrije nepravilnosti, zakon omogućava zabranu obavljanja delatnosti – od 15 dana za prvi prekršaj, do jedne godine ako se nepravilnost ponovi treći put u roku od 24 meseca”, navodi Pisarević.

Zakon jasno propisuje da je poreski obveznik dužan da dokaže ispravnost svog poslovanja. Inspektori, s druge strane, moraju jednako pažljivo razmotriti sve činjenice – i one koje idu u korist, i one koje idu na štetu obvezniku. Kontrola se vrši na osnovu dokumentacije kao što su knjige, bilansi, računi, izjave i drugi relevantni dokazi.

“U stvarnosti poreska inspekcija često pristupa kontroli s određenom dozom sumnje, što kod mnogih izaziva neprijatnost. Međutim, vremenom se stvara međusobno poverenje ako se pokaže da se posao vodi savesno. Takođe, zakon ne dozvoljava izbegavanje kontrole izgovorima poput bolovanja. Čak i ako direktor nije prisutan, mora da imenuje osobu koja će sarađivati sa inspektorima. Nepružanje traženih informacija ne odlaže kontrolu – ona se sprovodi bez obzira na okolnosti”, pojašnjava poreska savetnica.

U praksi poreskih kontrola, naročito u ugostiteljstvu i sličnim delatnostima, često se dešava da se zbog manjih nepravilnosti, kao što su simbolični iznosi viška u kasi ili mali iznosi neevidentiranog prometa, automatski izriču najstrože mere – privremena zabrana obavljanja delatnosti. Na primer, čak i za razliku od 100 dinara u kasi ili za administrativni propust, preduzeće može biti privremeno zatvoreno.

Prema zakonima koji regulišu poreski postupak i skalizaciju, poreski inspektor ima pravo da izrekne ovu meru ako utvrdi nepravilnosti tokom kontrole ili ako obveznik ne ispravi greške po rešenju inspekcije. Trajanje zabrane varira, od 15 dana za prvi prekršaj, 90 dana za drugi, i čak godinu dana za treći.

Međutim, kada se ovakve mere primenjuju bez uzimanja u obzir težine prekršaja, to može imati negativne posledice – ne samo za vlasnika lokala, već i za zaposlene, dobavljače i budžet države, jer se obustavlja promet i lanac PDV-a.

“Takva praksa ostavlja utisak da inspekcija funkcioniše kao kazneni mehanizam, bez uvažavanja načela srazmernosti, koje nalaže da sankcija bude u skladu sa ozbiljnošću prekršaja. Umesto toga, trebalo bi da poreski nadzor bude uravnotežen i prilagođen konkretnim okolnostima svakog slučaja”, savetuju stručnjaci u Sivoj knjizi koju je obajvio NALED.

Oni u svom predlogu traže da se otklone ovakvi problemi pri inspekcijskoj kontroli i kažu da bi u praksi trebalo omogućiti da ne bude zaustavljen proces rada ako su utvrđene nepravilnosti malog značaja, kako bi se predupredio neopravdani nastanak štete.

“Potrebno je obezbediti da se inspekcijska kontrola od strane Poreske uprave sprovodi u skladu sa načelom srazmernosti propisanim sistemskim zakonima, te da mere koje se izriču u poreskoj kontroli/poreskom inspekcijskom nadzoru budu srazmerne rizicima, nezakonitosti i šteti koju prouzrokuje protivpravno ponašanje. Smisao upravnih mera nije zatvaranje privrednih subjekata za svaku nepravilnost, nego uspostavljanje zakonitog poslovanja. Mere bi morale da se izriču postepeno – prvo blaže mere, pa ako one ne urode plodom, poseže se za strožim merama poput privremene zabrane poslovanja”, ističu stručnjaci.

Oni savetuju da je potrebno mišljenjem ili uputstvom o primeni člana 131 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 12 (akt o primeni propisa), koje donosi ministar finansija i koje je obavezujuće za postupanje Poreske uprave, utvrditi da se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti ne određuje uvek i po automatizmu, nego zbog učinjenih nepravilnosti u povratu (drugi, treći i više puta), odnosno ako postoji značajna opasnost po javni interes (angažovanje lica bez zaključenja ugovora o radu ili drugog ugovora, veliki obim neevidentiranog prometa, neuplaćenog dnevnog pazara i sl.).

“Pravne sigurnosti radi, aktom o primeni propisa mogu da se konkretizuju ovi pravni standardi vezivanjem za određeni iznos, pa bi se mera privremene zabrane preduzela ako je taj određeni iznos premašen. Alternativno, težina nepravilnosti kada se preduzima mera privremene zabrane vezivanjem za određeni iznos može da se precizira odredbama Zakona o fiskalizaciji i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji”, zaključuju stručnjaci u Sivoj knjizi.