Bez straha od diskriminacije, poštovanje radnika na prvom mestu

Socijalna politika i dobro razvijeno tržište rada su ključni segmenti za ekonomski razvoj države i za zadovoljstvo njenih građana.

Bez, pre svega, dobro razvijenog tržišta rada, mehanizma zapošljavanja, stvaranja uslova za brzo zaposlenje mladih, rešavanja problema ljudi koji ostanu bez posla, država bi mogla da se suoči sa problemima i nezadovoljstvom svojih građana.

Članice Evropske unije svaka na svoj način regulišu oblast zapošljavanja i socijalne politike, s tim što postoji visok stepen koordinacije između njih i usaglašavanja pojedinih zakona i propisa, u smislu unapređenja radnih prava, socijalnog dijaloga, bezbednosti na radu, prava osoba sa invaliditetom i borbe protiv diskriminacije.

U Srbiji je oblast zapošljavanja i socijalne politike još uvek problematična, iako je stopa nezaposlenosti zvanično na najmanjem nivou u proteklih 25 godina (7,3 odsto). Istražili smo kakvi su uslovi za pronalazak posla u Nemačkoj, zemlji gde odlazi dobar deo naših građana u potrazi za poslom.

Naime, prema podacima iz novembra 2019. godine koje je objavio Eurostat, stopa nezaposlenosti u Nemačkoj bila je 3,1 odsto. Manju stopu nezaposlenosti imali su samo Česi i iznosila je 2,2 odsto. Tokom 2020. godine, u jeku vrhunca korona virusa, u Nemačkoj je godišnji prosek broja zaposlenih iznosio 44,8 miliona, pokazuje preliminarna računica Zavoda za statistiku. To znači da je bilo 477.000 manje zaposlenih nego 2019. godine – zabeležen je pad od 1,1 odsto.
Iz Nemačke Savezne agencije za zapošljavanje – SAZ (Bundesagentur für Arbeit – BA) su nam prosledili brošuru u kojoj su navedeni mehanizmi koji pomažu da se nezaposlenost u ovoj državi održava na tako niskom nivou.

Prema dostavljenom zvaničnom materijalu SAZ nudi karijerno savetovanje svim mladim ljudima i odraslima, uključujući i ljude sa posebnim potrebama – osobe sa invaliditetom, koji rade ili žele da rade.

SAZ ih podržava kroz proces priprema za izbor posla kojim bi se bavili, odnosno kroz karijernu orijentaciju. Savezna agencija za zapošljavanje pruža i rodno osetljivo savetovanje i radi na proširenju spektra zanimanja koja obično biraju žene i muškarci. SAZ takođe radi i na preventivnom pristupu koji nalaže politika tržišta rada.

Obrazovanje je svakako usko povezano sa karijerom, te su tako u Nemačkoj  sprovedeni projekti savetovanja o kontinuiranom obrazovanju i savetu za doživotnu karijeru.  SAZ je od 1. januara prošle godine pokrenuo i savetovanje u životnom periodu pre zaposlenja – Lebensbegleitende Berufsberatung – koje nudi preventivne, individualne i holističke savete za niz važnih zanimanja.

Svakom mladom čoveku je početak karijere veoma važan, a on počinje još sa izborom obrazovanja (u većini slučajeva). Karijerna orijentacija u Nemačkoj je na visokom nivou, te se tako ona sprovodi od pretposlednje godine srednjih škola i gimnazija. Usavršavanje i savetovanje mladih o kvalifikacijama koje mogu steći podržane su i upotpunjene stupanjem na snagu Zakona o kvalifikacionim mogućnostima „Kualifizierungschancengesetz“ 1. januara 2019. godine.

Međutim, postoje problemi i u jednom dobro organizovanom sistemu poput nemačkog, a o njima je za naš portal govorio Patrik Šlahta (25) iz Minhena. Šlahta je diplomirao na master studijama hemije, ali nije mogao da pronađe posao odmah, te je odlučio da upiše doktorske studije.

„Morao sam da sačekam nešto više od tri meseca pre nego što sam dobio ugovor za početak doktorskih studija. Ranije to nije bilo moguće, jer trebalo je da prođe određeno vreme da bi se mesto moglo ponovo popuniti nakon upražnjenja na Univerzitetu“, priča naš sagovornik i dodaje da je u njegovom slučaju celokupan postupak prijave bio prilično jednostavan.

„Tokom izrade magistarskog rada pitao sam svog profesora da li postoji mogućnost da nastavim da radim za njegovu grupu kao budući doktor nauka, na šta mi je on dao potvrdan odgovor“, ističe Šlahta.

Poteškoće u nalaženju posla mastera hemije Šlahta opravdava time što se ova nauka preklapa sa drugim srodnim prirodnim naukama poput fizike, biologije, biohemije, hemijskog inženjerstva, nauke o ishrani, nauke o materijalima…

„Zato postoji vrlo velika konkurencija sa drugim disciplinama. Takođe, visokokvalifikovani ljudi sa doktoratom su veoma skupi za kompanije. Zbog toga žele da zaposle što manje ljudi i daju prednost onima sa praktičnijim iskustvom, poput hemijskih tehničkih pomoćnika“, ističe on.

Međutim, kako kaže, nada se da će nakon završetka doktorskih studija pronaći posao u periodu od godinu dana.

Budući da sam relativno fleksibilan i spreman da se preselim u drugi grad, to bi mi moglo mnogo olakšati pronalazak posla. Međutim, verovatno će biti potrebno mnogo prijava i vremena za traženje slobodnih radnih mesta“, ističe Patrik Šlahta.

Ipak, ni doktorat nije garancija za posao, jer većina drugih hemičara takođe ima doktorat i postoji velika konkurencija za slobodna radna mesta u hemijskoj industriji.

„Doktorat povećava šanse za pronalaženje posla, posebno ako on bio izveden u istraživačkom polju koje je zanimljivo za industriju. Generalno, doktorat je pre predispozicija za pronalaženje dobro plaćenog posla u hemijskom sektoru nego garancija posla“, navodi Šlahta.

Na naše pitanje šta ukoliko se oduži taj period od godinu dana u traženju posla, Šlahta kaže da ima rezervni plan a to bi bio  nastavak istraživačkog rada na univerzitetu, što podrazumeva post-doktorske studije.

„To bi mi dalo još malo vremena da nađem posao, ali ne bi bilo trajno rešenje.“

S druge strane, Danijela Zlatanović (43), koja je pre deset godina otišla iz Srbije, nezadovoljna tadašnjim poslom i životnim standardom, svoju sreću je pronašla u Nemačkoj. Naša sagovornica sada živi i radi u Vormsu, nedaleko od Frankfurta.

„U početku nije uopšte bilo lako, posebno jer sam došla iz Srbije koja nije članica Evropske unije i nisam mogla da ostanem koliko želim ukoliko u predviđenom roku ne nađem posao. Održavalo me je u tim teškim trenucima to što sam došla sa ćerkom i mislila na njenu budućnost  – da joj stvorim uslove za normalno školovanje i život. Nemačka je u tom smislu odlična država. Prijavila sam se u njihovoj agenciji  za zapošljavanje koja pomaže u pronalaženju posla, tojest daje ponude. Oni takođe regulišu i mesečnu nadoknadu za ljude bez posla, ako me sećanje ne vara tada je iznosila oko 500, 600 evra na mesečnom nivou, i plaćaju stanarinu“, priseća se Zlatanović.

Ona kaže da je posao našla vrlo brzo u kuhinji kao pomoćna radnica, i ističe da bez znanja jezika ne može mnogo da se bira.

„Posao je bio ok, ali bez diplome i znanja jezika mnogo je teže. U jednom trenutku sam ostala bez posla, i tada sam se obratila Arbeitsamtu, koji evidentira nas koji smo ostali bez posla i tražimo drugi posao. Oni takođe pomažu da se pronađe posao, ali na primer trebalo je da im dostavljam radnu biografiju jednom nedeljno i da se i ja uključim u potragu“, objašnjava Zlatanović i dodaje: „Relativno sam brzo pronašla naredni posao, ne čeka se kao u Srbiji, godinama.“

Danijela kaže da je danas prezadovoljna uslovima rada, posebno odličnim odnosom poslodavac – radnik:

„Ovde nema diskriminacije, meni se nije desila. Gde god da sam radila na prvom mestu je poštovanje, kultura. Uslovi rada su dobri i plata je dobra. Pitate me da li je ovde lakše nego u Srbiji? Znate kako, mislim da trenutno nigde nije lako, poenta je sa kakvim stavom idemo kroz život i šta je za nas sreća“, zaključuje Zlatanović.

Nemačka je izmenama Zakona o kvalifikovanoj imigraciji olakšala dolazak građanima koji nisu iz EU, iz nemačkog Saveznog Ministarstva za rad i socijalna pitanja – SMRS ( Bundesministerium Für Arbeit und Soziales – BMAS) kažu da je korona virus uveo neka nova pravila ponašanja i u ovoj oblasti.

„Ograničena putovanja ublažili smo tek od 2. jula ove godine, ali još uvek ne možemo govoriti o efektima virusa Covid-19 na primenu Zakona o prebivalištu kroz Zakon o kvalifikovanoj imigraciji. U principu, Zakon o kvalifikovanoj imigraciji i povezane izmene i dopune Zakona o prebivalištu zasnivaju se na upravljanju migracijama orijentisanom na potražnju. To znači da strani kvalifikovani radnik mora dokazati konkretnu ponudu posla za radni odnos u zemlji da bi dobio radnu vizu. Pandemija korone i njene posledice na tržište rada neizbežno utiču na potrebe poslodavaca, kako će se dalje situacija na tržištu rada razvijati zavisi od njenog razvoja. Međutim, napori da se privuku kvalifikovani radnici iz trećih zemalja nisu zaustavljeni zbog ove situacije. Osnovna pravna situacija takođe ostaje nepromenjena“, objašnjava SMRS.

Na naše pitanje koja su zanimanja najtraženija u Nemačkoj, iz SMRS su nam rekli da potražnja za kvalifikovanim radnicima postoji u mnogim zanimanjima u Nemačkoj.

U zavisnosti od regiona različite su potrebe u oblasti rada. Medicinske sestre, lekari, inženjeri, informatičari, naučnici, generalno svako ko ima stručnu diplomu lakše će doći do zaposlenja, ona je dobra garancija.

Iako su radni uslovi u Nemačkoj veoma dobri, kako su nam naveli iz SAZ, posledice pandemije Covid-19 utiču na svaki aspekt globalne ekonomije. Te su tako pod pritiskom i nemačka izvozna industrija i domaći uslužni sektor. Međutim, još uvek nije jasno koliko će ova recesija biti teška i koliko će trajati, i kako će konačno uticati na stopu nezaposlenosti.