BIOSKOPI JEDVA PREŽIVLJAVAJU BEZ PROJEKCIJA Festivali se prilagođavaju najbolje što mogu, kažu za Biznis.rs Petrović i Garić

Gubici celokupne filmske industrije, koja je jedna od pet najjačih na globalnom nivou, već se mere u milijardama dolara, usled pandemije korona virusa. „Cineplexx“ bioskopi u Srbiji na mesečnom nivou beleže gubitke od oko 150 miliona dinara gubitaka, dok se filmski festival „Slobodna Zona“ prilagođava i priprema za onlajn izdanje ovogodišnje manifestacije, u slučaju da se stvari tokom jeseni ne vrate „na staro“. Mnogim ljudima iz sveta kinematografije ugrožena su osnovna primanja.

Rajko Petrović, direktor filmskog festivala „Slobodna Zona“, istakao je da se filmske kompanije koje su deo industrije u bilo kom segmentu, nalaze pred ogromnim izazovima u pokušaju da sačuvaju svoje poslovne kapacitete i da nastave da rade kada za to dođe vreme.

„Biće velikih lomova i promena. To je jasno kao šira slika. A kako će to zapravo izgledati, nemoguće je sada  pretpostaviti. Produkcija, pripreme za snimanja, distribucija, prikazivanje filmova u bioskopima i festivalima, sve je stalo ili je odložilo do daljeg. Ili dok ne prođe pandemija. Ono što je nastavilo da radi i što se dodatno ubrzalo sa razvojem i brojem korisnika u novonastalom kontekstu je prikazivanje filmova na onlajn platformama i kroz „Video on demand“ usluge. „Netflix“, „HBO GO“, „HULU“ i ostale globalne platforme za prikazivanje filmova beleže novi porast broja korisnika. Verovatno i porast prihoda. Ponovo su zaživeli „Drive in“ bioskopi u svetu, a najavljuju se i kod nas“, rekao je Petrović.

Snimanje filmova podrazumeva puno ljudi na jednom mestu, u bliskom kontaktu, tako da je sve što je bilo u toj fazi moralo da se stopira. Samo su ostvarenja koja su bila u procesu postprodukcije, recimo montaže, mogla da se nastave po planu.

„Prvi uticaj korona virusa na filmsku industriju kod nas se osetio početkom marta, kada je odložen početak prikazivanja najnovijeg filma o Džejmsu Bondu „No time to die“, od aprila za novembar. Nedugo zatim su krenule restriktivne mere, koje su smanjivale dozvoljen broj gledaoca u salama, sve do 17. marta, kada su vrata bioskopa zaključana. Pojedini filmski festivali, čije je održavanje bilo planirano u ovom periodu su odloženi, dok se nekolicina prikazivača i distributera odlučila da deo svog programa realizuje onlajn. Bioskopi ovako ne mogu da izdrže još dugo, kao ni ekonomija uopšte. Zbog toga je sasvim razumno da se već govori o nastavku posla i izlasku velikih filmova sredinom jula“, rekla je Aleksandra Garić, direktorka marketinga „Cineplexx“ bioskopa.

Najoptimističnija predviđanja govore da će bioskopi proraditi tokom juna ili jula. Rajko Petrović smatra da će sam početak rada biti organizovan stidljivo i pažljivo, kao i da neće odmah postojati bogata filmska ponuda u više biokopa i sala na raspolaganju.

„Neka druga predviđanja govore da će se sa distribucijom, bioskopima i festivalima krenuti tek na jesen. Taj plan je naravno uslovljen razvojem situacije sa virusom tokom leta. I eventualnim pojavljivanjem takozvanog „drugog talasa“ na jesen. Pretpostavljam da će letnji festivali koji organizuju projekcije na otvorenom prikazati  programe uz zakašnjenje od nekoliko nedelja“, rekao je Petrović za Biznis.rs.

Nakon višenedeljnog karantina, vraćanje životu kakav je bio pre pandemije je postepeno. Garić smatra da će se slično dogoditi i bioskopima koji će se prilagoditi i pokrenuti, uz poštovanje svih mera koje su sugerisane.

„Najveće gubitke snose bioskopi, jer su prinuđeni da zatvore sve svoje lokacije i tako su ostali bez ikakvog prihoda na duži vremenski period. Pored bioskopa, pogođeni su i distributeri filmova, lokalni producenti i filmski stvaraoci i umetnici. Postoji ta neizvesnost kada će se steći uslovi za ponovno otvaranje i sigurno prikazivanje filmova u zatvorenom prostoru. Druga, podjednako važna činjenica, jeste dostupnost novih filmova za prikazivanje u trenutku kada se steknu uslovi za normalan rad, jer bioskopi bez novog sadržaja ne mogu da funkcionišu. Filmski studiji privremeno su prekinuli distribuciju novih ostvarenja i tek se u drugoj polovini jula očekuju prvi novi filmovi, koji mogu da privuku publiku. Da li će doći do novih pomeranja termina, za sada se ne zna, jer sve zavisi od stanja širom sveta, a ne samo kod nas, jer je početak prikazivanja filmova u većini zemalja u isto vreme“, kaže Aleksandra Garić.

Filmski festival „Slobodna Zona“ priprema onlajn platformu za prikazivanje filmova (www.slobodnazonaonline.com), gde će biti dostupni filmovi koji su ranije prikazivani na prethodnim festivalima, a organizatori najavljuju proširenije ponude. Na ovaj način, festival će moći da se održi u novembru, u svom redovnom terminu, bez odlaganja, u slučaju da i dalje ne bude moguće održavanje većih događaja.

„U ponudi će biti više festivalskih hitova, pobednika najvećih festivala širom sveta, evropskih i neholivudskih „art house“ igranih filmova. Bogata i visoko kvalitetna ponuda dokumentarnih filmova. Jedan deo programa biće pripremljen za mlade i tinejdžere. Sve će biti u duhu „Slobodne zone“ i sa sličnim programima i sadržajima koji su prisutni na festivalu. Platforma će biti regionalna, pa će publika iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, moći da gleda filmove onlajn već početkom juna“, najavio je Petrović.

Pomoć države za plate zaposlenih oba sagovornika su ocenila kao presudan potez za održavanje bioskopa i festivala, a značajni su i povoljniji uslovi kredita za likvidnost. Garić ističe da je podjednako važno i razumevanje svih partnera i učesnika na tržištu. 

„Podrška nadležnih institucija primarna je u ovom periodu, kada su prihodi „Cineplexx“ bioskopa na nuli. U sklopu paketa ekonomskih mera za pomoć privredi, omogućena nam je isplata minimalca za sve zaposlene, kao i odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose. Nadamo se da tu pomoć ne prestaje i da će se u sklopu budžeta odvojiti još novca za pomoć najugroženijim delatnostima. Mi smo zadržali sve zaposlene, čak su i produženi pojedini ugovori o radu na određeno vreme. Time smo poslali jasnu poruku da brinemo o svojim radnicima, bez obzira na teška vremena koja proživljavamo i koja nam predstoje“, istakla je Garić.

Značaj sponzorstava festivala

Najveći broj država pomaže filmske festivale kroz konkurse javnih fondova, što je i kod nas slučaj. U bogatijim državama Evrope komercijalni sponzori snažno podržavaju filmske festivale i druge kulturne događaje, rekao je direktor „Slobodne Zone“. On kaže da je kod nas mali procenat komercijalnih sponzorstava filmskih festivala i da se u takvoj atmosferi nameće pomisao da bi država mogla da pomogne nekom poreskom politikom ili poreskim olakšicama za kompanije koje ulažu u festivale.

„U svetu je ovo uveliko praksa i to ne samo na najvećim festivalima što je slučaj kod nas. Prisustvo komercijalnih sponzorstava moglo bi da doprinese razvoju manjih ili srednjih festivala. Već nekoliko godina unazad veliki deo zaposlenih i aktivnih u sektoru kulture insistiraju da se poveća budžetski procenat za Ministarstvo kulture, jer je čak i za siromašnu zemlju kao što je Srbija, taj procenat nerealno mali“, zaključio je Petrović.