Da li će Srbija kompenzovati povlačenje iz trgovinskih sporazuma ulaskom u EU?

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) koji je stupio na snagu 10. jula, podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju.

Tim povodom portparol Evropske unije Peter Stano naglasio je da će Srbija morati da se povuče iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini do trenutka pristupanja EU.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom neće remetiti ulazak Srbije u Evropsku uniju. Prema njegovim rečima sporazum veoma sličan sporazumima koje Srbija već ima sa pojedinačnim zemljama koje su sada članice Evroazijske unije.

Srbija trenutno ima važeća dva bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini – sa Turskom i Velikom Britanijom (mada se on drugačije zove i ima širi obuhvat od Sporazuma o slobodnoj trgovini (SST) jer predstavlja modifikovani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Kada je reč o multilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini, Srbija ih ima sa CEFTA, EFTA, Evroazijskom ekonomskom unijom i naravno sa EU.

“Momentom pristupanja EU kao država članica, Srbija, kao i druge zemlje pre i posle nje, imaće obavezu da raskine sve svoje bilateralne i multilateralne sporazume o slobodnoj trgovini s obzirom da je trgovinska politika u nadležnosti Unije, a ne pojedinačnih država članica. Kako će tačan datum ulaska u EU biti poznat unapred, Srbija će imati dovoljno vremena da se pripremi i obavesti svoje trgovinske partnere o nužnosti raskida sporazuma, a u skladu sa odgovarajućim odredbama konkretnog SST kojim se definišu rokovi za raskid”, kažu za Biznis.rs iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Kada je reč o efektima koje bi povlačenje Srbije iz Sporazuma o slobodnoj trgovini imalo na privredu, naši sagovornici objašnjavaju da bi se posledice mogle osetiti samo u trgovini sa onim zemljama ili grupama zemalja sa kojima EU nema zaključen SST (u slučaju Srbije to je za sada EAEU), jer bi Srbija izgubila one preferencijale koje je uživala do tada, a to u praksi znači gubitak jednog dela tržišta usled smanjene cenovne konkurentnosti izazvane uvođenjem carina.

“Trenutno je udeo našeg izvoza u EAEU pet odsto, odnosno oko milijardu američkih dolara godišnje ili 1,9 procenata BDP. Ovaj udeo od pet odsto ne znači da se on odnosi na sve robe pojedinačno. Postoje proizvodi, kao na primer sirevi, čiji izvoz na tržište EAEU predstavlja čak 60 procenata ukupnog izvoza Srbije u svet i tu se svakako mogu očekivati značajniji efekti povlačenja”, navode iz Ministarstva.

Sa druge strane, članstvom u EU Srbija dobija mogućnost korišćenja velikog broja SST koje EU ima ili će imati do momenta našeg učlanjenja, a to znači otvaranje pristupa brojnim tržištima širom planete.

Turska, sa kojom Srbija ima zaključen bilateralni Sporazum o slobodnoj trgovini, je već u Carinskoj uniji sa EU, pa će Srbija uživati sve pogodnosti kao i ostale države članice EU. Trgovinski odnosi između EU i EFTA su takođe liberalizovani, kao i odnosi EU i Velike Britanije nakon Brexita.

Kada je reč o CEFTA, ukoliko neke od članica ekonomija našeg regiona budu i dalje van EU u momentu ulaska Srbije, primenjivaće se postojeći SST, kao što je sada slučaj između Srbije i EU i druge Cefta strane i EU. Model koji će biti korišćen verovatno će biti isti kao i kada je Hrvatska ušla u EU i izašla iz CEFTA.

“Kada se uzme u obzir da je EU naš najveći spoljnotrgovinski partner i da se na ovo tržište plasira 64 odsto našeg izvoza, kada se tome priključi i CEFTA, radi se o tržištima na koja se plasira više od 81 procenta našeg izvoza. Ostala tržišta sa kojima Srbija ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini učestvuju u srpskom izvozu sa samo oko osam procenata. U tom smislu, korist od pridruživanja EU je višestruko veća nego što bi bio gubitak od prestanka primene sporazuma sa bilo kojim drugim izvoznim partnerom Srbije”, zaključuju iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da šteta od izlaska iz Sporazuma sa EAEU za Srbiju može biti značajna, ako domaća privreda bude koristila sve pogodnosti koje pruža tržište od 180 miliona ljudi.

“Ako se srpska privreda bude uključila onako kako bi trebalo, šteta od isključivanja neće biti mala, ali će donekle biti kompenzovana pristupanjem evropskom tržištu. Ali su tamo uslovi mnogo strožiji nego na evroazijskom. Ništa neće biti po našu privredu ni previše loše ni previše dobro, sve zavisi od toga koliko će Srbija biti uključena u ova tržišta. Naš ulazak u EU neće biti skoro, pa se nadam da će se do tada promeniti odnosi između Rusije i EU i da niko od nas neće tražiti da izađemo iz prethodnih sporazuma”, kaže profesor Savić za Biznis.rs.