Da li Srbija ide ka inflaciji?

Poslednjih meseci u Srbiji neke od namirnica imaju znatno više cene. Rastu i cene tehničke robe, kao i materijala za gradnju. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS) vezano za cene industrijske proizvodnje u aprilu, uočava se da je cena eksploatacija nafte i gasa od početka godine viša za 37 odsto, proizvodnja plastike skoro 13 odsto, proizvodnja hemijskih proizvoda 25 odsto, metala 19 odsto. Rast cena ovih proizvoda utiče i na ukupan rast cena i inflaciju.

„Sve se svodi na ono što nam se danas dešava, mi se u situaciji sa pandemijom nalazimo već godinu dana. Suštinski razlog rasta cena je to što su pokidani međunarodni lanci snabdevanja. Danas je jako teško doći do uobičajenih kanala snabdevanja, sa ne tako velikim troškovima. Do neke robe se ne može uopšte doći ili se više ne proizvodi. Mnoge fabrike u svetu kao i u Evropi i Srbiji imaju velikih problema u proizvodnji, ne postoji više ponuda koja je ranije postojala, a to u ekonomiji znači da će cene rasti. To je jedan od osnovnih razloga što cene u Srbiji rastu, i to za većinu proizvoda, ali čini se da potrošači to ne registruju“, analizira za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić.

Jedan od razloga poskupljenja velikog broja proizvoda jesu i troškovi transporta.

„Cene transporta su godinama unazad sve niže, konkurencija sve veća, transportni sistemi se usavršavaju. U jednoj kutiji koja se zove kontejner roba se prevozi maltene direktno od proizvođača do potrošača. Samo se pretovarivala sa voza, na brod, ili avion, i tako dolazila do krajnjeg potrošača. Međutim, zbog uvođenja epidemioloških mera, zatvaranja granica, negde je saobraćaj bio potpuno onemogućen dok je u mnogim delovima sveta blago rečeno bio otežan, što je naravno za posledicu imalo povećanje cene prevoza“, objašnjava Savić.

Naš sagovornik smatra da je treći razlog koji utiče na povećanje cena – gubljenje vremena.

„To smo mogli da vidimo na primeru Sueckog kanala koji je bio zatvoren neko vreme, a brodovi su stajali. Ako se to tada nije odrazilo na konkretnu cenu prevoza, moralo se odraziti na nekoj budućoj ceni prevoza. Čekanje na granici kao i delimično obustavljanje saobraćaja između nekih zemalja u prethodnoj godini, takođe je dovelo do rasta cena“, kaže Savić.

Kretanja na svetskim tržištima imaju značajnu ulogu na formiranje cena domaćih proizvoda. Zbog očekivanih kretanja u narednom periodu, inflacija ima realan odraz, u smislu da čim se povećavaju neki troškovi to se ugrađuje u cenu.

„Međutim, inflacija ima i onu psihološku komponentu,  gde ljudi očekuju da će nešto da poskupi, a ima i onu realnu komponentu, gde za neke proizvode koji se sada više koriste nego ranije, cene rastu, dok se ne prilagodi ponuda. Na primer, za vreme vanrednog stanja cene rukavica i maski su bile tolike da neki nisu ni mogli da ih priušte, danas kada je velika ponuda i mnogo proizvođača, cena je postala zanemarljiva“, navodi Ljubodrag Savić.

Naš sagovornik smatra da je inflacija opasna stvar, i da su neka kretanja cena potpuno ekonomski nelogična.

„Recimo, potpuno je nelogično da u sred pandemije cene stanova u Srbiji rastu. To nije normalno ekonomsko ponašanje, ali jeste ljudsko. Pošto zbog krize ljudima ne idu biznisi, oni koji imaju novac ne investiraju, jer ne znaju kada će se završiti kriza, i procenili su da im je najsigurnije da ulažu u nekretnine. I sada se potpuno neočekivano u sred krize podigla cena stanova, prema nekim procenama i do 50 odsto, što onda dovodi do opšteg rasta cena“, objašnjava Savić.

Na podizanje cena utiče čitav kompleks faktora

To su sve faktori koji dovode do jednog psihološkog stanja u kome ljudi gledaju da se obezbede ne od stvarnog već eventualnog rasta cena, pa onda se cene podižu u svakoj oblasti koja je zavisna od one prethodne u kojoj su podignute cene.

„Za rast cena mnogih proizvoda nema racionalnih ekonomskih razloga. Međutim, ta psihološka očekivanja su ponekad čak i veća od ekonomskih. Mi smo u Srbiji još daleko od značajne inflacije, ali će statistika tek da pokaže koliko su porasle cene nekih proizvoda“, kaže Savić.

On dodaje da što se tiče pandemija misli da idemo u boljem pravcu i samim tim ne očekuje da će cene rasti, međutim tok pandemije je potpuno nepredvidljiv.

„Lično mi deluje da se situacija smiruje, ali ne mogu da kažem, niti da garantujem da se neće ponoviti novi talasi epidemije, kao što je to sada na primer slučaj u Indiji. Tako da ne mogu da kažem da li će cene globalno rasti, sve zavisi od toka pandemije, ipak nisu uvek ekonomski razlozi ti koji stvaraju inflaciju“, zaključuje Ljubodrag Savić.