Deloitte: Generacija Z i milenijalci biraju stabilnost i razvoj ispred brzog napredovanja

Najnovije globalno istraživanje kompanije Deloitte za 2026. godinu pokazuje da pripadnici generacije Z i milenijalci sve češće daju prednost finansijskoj stabilnosti, razvoju veština i ličnoj dobrobiti, dok brzo napredovanje i rukovodeće pozicije više nisu prioritet.

Petnaesto izdanje istraživanja obuhvatilo je više od 22.500 ispitanika iz 44 zemlje, a rezultati ukazuju da mladi profesionalci drugačije posmatraju karijerni razvoj i poslovne ambicije u uslovima ekonomskih pritisaka i ubrzanih tehnoloških promena.

„Ove generacije su već značajno promenile tržište rada, a danas pažljivo biraju kada i pod kojim uslovima žele da preuzmu rukovodeće uloge i donesu važne životne odluke“, izjavio je Nemanja Vujić, viši rukovodilac u Deloitteovom sektoru za konsalting.

Troškovi života i stanovanje oblikuju odluke

Troškovi života petu godinu zaredom predstavljaju najveću brigu za obe generacije. Više od polovine pripadnika generacije Z (55 odsto) i milenijalaca (52 odsto) navodi da je zbog finansijskih okolnosti odložilo važne životne odluke, poput osnivanja porodice, nastavka obrazovanja ili pokretanja sopstvenog biznisa.

Pitanje stanovanja takođe snažno utiče na profesionalne izbore – 69 odsto pripadnika generacije Z i 64 odsto milenijalaca kaže da dostupnost i priuštivost nekretnina utiču na izbor posla i poslodavca.

Uprkos tome, istraživanje beleži i određeni optimizam: 53 odsto pripadnika generacije Z i 45 odsto milenijalaca očekuje poboljšanje finansijske situacije u narednih godinu dana.

Liderstvo da, ali pod održivim uslovima

Iako većina ispitanika ne odbacuje rukovodeće pozicije, one više nisu cilj po svaku cenu. Samo šest odsto ispitanika iz obe generacije navodi da im je glavni profesionalni cilj da postanu lideri.

Umesto brzog napredovanja, većina bira postepeni razvoj karijere i horizontalne promene pozicija radi sticanja dodatnog iskustva. Kao glavne prepreke za prihvatanje liderskih uloga navode stres, rizik od sagorevanja, preveliku odgovornost i narušavanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života.

Ipak, dugoročno interesovanje za rukovodeće pozicije ostaje visoko – 76 odsto pripadnika generacije Z i 67 odsto milenijalaca vidi sebe na višim pozicijama u budućnosti.

Veštačka inteligencija postaje svakodnevni alat

Upotreba veštačke inteligencije značajno raste: čak 74 odsto ispitanika koristi AI u svakodnevnom radu, u poređenju sa 57 odsto pripadnika generacije Z i 56 odsto milenijalaca prošle godine.

Osim za povećanje produktivnosti, AI se sve češće koristi za učenje i profesionalni razvoj, traženje karijernih saveta i lakše upravljanje stresom na poslu.

Istovremeno, deo ispitanika smatra da organizacije ne prate dovoljno brzo tehnološke promene. Oko trećine navodi da njihove kompanije nisu spremne za izazove koje donosi AI, dok više od polovine oseća digitalni zamor usled stalnih notifikacija, promene alata i korišćenja velikog broja platformi.

Organizacije pred izazovom smene generacija

Kako generacija „baby boomera“ postepeno odlazi u penziju, kompanije se suočavaju sa izazovom očuvanja institucionalnog znanja i pripremom za dolazak generacije alfa na tržište rada.

Tek nešto više od polovine ispitanika veruje da bi njihovi timovi ostali efikasni ukoliko bi ključni stručnjak napustio organizaciju, što ukazuje na problem prenosa znanja i zavisnosti od pojedinaca.

Istovremeno, razvoj AI već menja strukturu zapošljavanja: gotovo četvrtina ispitanika navodi da su njihove organizacije otvorile nove početničke pozicije zahvaljujući razvoju ove tehnologije, dok deo zaposlenih strahuje od smanjenja broja takvih radnih mesta.

„Način na koji generacija Z i milenijalci definišu uspeh i komuniciraju sa poslodavcima uticaće i na očekivanja generacije alfa kada bude ulazila na tržište rada“, zaključio je Vujić.