Dugoročan pad proizvodnje čelika i aluminijuma u EU dodatno opterećuju tarife iz SAD

Prekomerni kapaciteti Kine i visoke cene energenata ubrzali su dugoročan pad evropske proizvodnje čelika i aluminijuma.

Najnovija pretnja, međutim, dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Tarife predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), posebno povećana tarifa na uvoz aluminijuma, mogle bi preusmeriti poplavu metala ka Evropi.

Evropski odgovor takođe poprima protekcionistički oblik, nagoveštavajući dodatne podele u globalnim trgovinskim tokovima, piše Energija Balkana.

Strateški projekti u Evropi kvalifikuju se za ubrzanu obradu dozvola, maksimalno 27 meseci za rudarske projekte i 15 meseci za projekte prerade kao i za pristup finansiranju na evropskom i nacionalnom nivou.

Lista projekata je snažno usmerena na sirovine za baterije poput litijuma, kobalta, nikla i grafita, ali uključuje i ređe elemente poput galijuma, germanijuma i volframa. Predstavljeno je 14 od 17 metala sa liste strateških metala EU.

Projekti, raspoređeni u 13 zemalja članica, pokrivaju ceo lanac snabdevanja od rudarstva, preko prerade, do reciklaže i čak supstitucije materijala.

Oni bi trebalo da omoguće EU da u potpunosti ispuni domaće proizvodne ciljeve za 2030. godinu za litijum i kobalt, kao i da postigne značajan napredak za ostale materijale za baterije, poput nikla, mangana i grafita.

Kada je reč o galijumu, koji se koristi u poluprovodnicima i trenutno podleže kineskim izvoznim ograničenjima, projekat kompanije METLEN u Grčkoj trebalo bi da pokrije potrebe regiona do 2028. godine.

A to nije sve, Evropska komisija je primila 46 prijava za projekte izvan EU, a odluka o njihovom potencijalnom izboru biće doneta kasnije.

Hrabre ambicije Evrope za nove energetske metale u oštrom su kontrastu s ozbiljnim problemima u njenim tradicionalnim metalskim sektorima.

Proizvodnja čelika u EU pala je sa 160 miliona tona u 2017. na 126 miliona tona u 2023. Trenutni nivo iskorišćenosti kapaciteta od oko 65 odsto je neodrživ, saopštila je Evropska komisija.

Region je trajno izgubio značajan deo kapaciteta primarne proizvodnje aluminijuma, a oko polovine preostalog kapaciteta je ugašeno od 2021. godine.

Akcioni plan komisije identifikuje visoke troškove energije kao ključni problem za industrijsku metalsku bazu EU. Cene električne energije naglo su skočile 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu i, iako su od tada pale, i dalje su više od istorijskog proseka i znatno iznad nivoa u Sjedinjenim Državama.

Predloženo je više rešenja, uključujući olakšavanje dugoročnih ugovora o snabdevanju energijom, poboljšanje efikasnosti mreže i ubrzavanje izdavanja dozvola za izgradnju novih kapaciteta za obnovljive izvore energije.

Kratkoročno, države članice pozvane su da brzo sprovedu i iskoriste sve mogućnosti u okviru pravila o državnoj pomoći kako bi smanjile troškove za energetski intenzivne industrije.

Pretnja od preusmeravanja viška metala iz SAD ka Evropi usmerila je pažnju na mere za sprečavanje daljeg pada evropskog čeličnog i neferoznog metalskog sektora.

Prema rečima potpredsednika Evropske komisije Stefana Sežurna (Stéphane Séjourné), strože kvote za uvoz čelika mogle bi stupiti na snagu već sledećeg meseca.

Takođe se razmatra pravilo istopljen i izliven, koje bi omogućilo Komisiji da preduzme mere protiv originalnog proizvođača metala, a ne samo protiv treće strane koja ga prerađuje.

Planovi za ograničenje uvoza aluminijuma se ubrzavaju, a Komisija trenutno prikuplja relevantne dokaze u pripremi za potencijalne zaštitne mere.

Ovo je trka s vremenom za mnoge posrnule operatere.

Iako su američke tarife od 25 odsto na uvoz aluminijuma predstavljene kao „bez izuzetaka i izuzeća“, one se ne odnose na izvoz otpada.

Evropski izvoz otpada od aluminijuma već je bio na putu da dostigne rekordnih 1,3 miliona tona prošle godine, a taj broj će verovatno rasti jer sve više materijala odlazi u SAD, gde se može preraditi i prodati po višoj ceni zahvaljujući tarifnoj premiji.

Evropski recikleri bakra takođe su zabrinuti da američke tarife na bakar već preusmeravaju veće količine u SAD, zajedno sa rafinisanim metalom.

Komisija obećava da će do trećeg kvartala ove godine predložiti odgovarajuće trgovinske mere kako bi osigurala da više otpada ostane u EU.

Te mere će uključivati recipročne akcije protiv zemalja koje uvode tarife na metale, kao i protiv onih koje trenutno blokiraju izvoz otpada.

Globalna trgovina otpadom do sada je bila uglavnom neometana geopolitikom, ali to bi moglo da se promeni.

Evropska unija pokušava da sustigne Sjedinjene Američke Države kada je reč o ulaganju u kapacitete za kritične metale.

Međutim, blok nema ekvivalent predsedničkim ovlašćenjima koja su koristile administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) i Donalda Trampa.

Kombinacija strateških projekata i akcionog plana za metale pokazuje da je Evropska komisija shvatila hitnost potrebe da gradi budućnost i istovremeno zaštiti ono što već ima.

Ali, kako su i kompanije i lobističke grupe brzo istakle, reči moraju biti praćene delima.