Kako treba da izgleda nefinansijski izveštaj preduzeća?

U trenutku kada se domaća privreda sve više oslanja na principe održivosti i odgovornog poslovanja, Ministarstvo finansija objavilo je detaljno objašnjenje u vezi sa Smernicama za nefinansijsko izveštavanje u Srbiji. Ovaj dokument može biti vodič kroz kompleksne obaveze definisane Zakonom o računovodstvu.

Ovim zakonom, donetim 2019. godine i izmenjenim 2021, uređeno je čitavo polje obaveza za pravna lica i preduzetnike – od organizacije računovodstva i načina vođenja poslovnih knjiga, preko vrednovanja pozicija u finansijskim izveštajima, pa sve do obavezne objave godišnjih izveštaja i dokumenata koji se tiču korporativnog upravljanja.

U okviru ovog zakona definisana je i posebna kategorija koja se odnosi na nefinansijsko izveštavanje. Ono obuhvata niz informacija koje osvetljavaju kako kompanije utiču na društvo i životnu sredinu, a njegova važnost poslednjih godina značajno raste.

Prema propisima obaveza nefinansijskog izveštavanja nije univerzalna – ona je usmerena na najveće tržišne igrače. Velika pravna lica koja imaju status društava od javnog interesa i koja zapošljavaju više od 500 radnika u toku poslovne godine obavezna su da pripreme detaljan nefinansijski izveštaj.

Ova obaveza postoji i za velike grupe, a u tom slučaju izveštaj ima konsolidovani karakter i čini sastavni deo konsolidovanog godišnjeg izveštaja. Time se obezbeđuje da se najvažnije korporacije u zemlji transparentno izjasne o rizicima, rezultatima i politikama u oblastima koje prevazilaze čisto finansijske tokove.

Sam nefinansijski izveštaj mora biti deo godišnjeg izveštaja o poslovanju, a zakon detaljno propisuje koje informacije moraju biti uključene. U njegovoj osnovi se nalazi kratak prikaz poslovnog modela, što predstavlja polaznu tačku za razumevanje daljih podataka.

Zatim se traži da pravno lice opiše politike koje sprovodi u vezi sa ključnim oblastima – od ekoloških aktivnosti, preko brige o radnicima i lokalnoj zajednici, do poštovanja ljudskih prava i borbe protiv korupcije. Važno je da se navedu i postupci osnovne analize koji leže u temelju tih politika.

Pored politika, izveštaj mora da sadrži i konkretne rezultate preduzetih mera, čime se omogućava uvid u to da li strategija ima realan efekat ili postoji prostor za unapređenje. Još jedna važna tačka odnosi se na identifikaciju rizika povezanih sa ovim pitanjima.

Zakon nalaže da se predstave najvažniji izazovi koji mogu negativno uticati na poslovanje, proizvode ili usluge kompanije, kao i šta preduzeće radi kako bi te rizike kontrolisalo. Dodaju se i ključni nefinansijski pokazatelji uspešnosti, kroz koje se meri napredak u oblastima poput zaštite životne sredine ili društvene odgovornosti.

Ipak, jedno pitanje posebno stvara nedoumice: da li sve ove informacije moraju biti objedinjene u posebnom odeljku izveštaja ili mogu biti raspoređene kroz ceo dokument? Zakon ne daje eksplicitan odgovor, što je dovelo do različite prakse među kompanijama. Dok jedne izrađuju jedinstven, jasno izdvojen nefinansijski deo, druge nefinansijske informacije integrišu u različite celine godišnjeg izveštaja.

U objašnjenju Ministarstva finansija posebno se naglašava da nefinansijsko izveštavanje prevazilazi pokušaj ispunjavanja zakonske forme. Ono je ključan element šire strategije prelaska na takozvanu “zelenu agendu”, inicijativu koja podrazumeva usvajanje praksi usmerenih ka održivom razvoju i ekološki odgovornom poslovanju.

Srbija je još 2021. godine napravila važan korak objavljivanjem Okvirnog dokumenta za izdavanje zelenih obveznica, čime je otvoren put za finansiranje projekata koji doprinose dekarbonizaciji, energetskoj efikasnosti i racionalnijem korišćenju resursa.

“Kroz razvoj tržišta kapitala, koji je označen kao jedan od strateških prioriteta, ESG principi – životna sredina, društvo i upravljanje – postaju sve važniji. Kompanije koje žele da se listiraju na berzi ili da privuku investitore suočavaju se sa rastućim zahtevima za objavljivanje upravo ovakvih informacija. Na tržištima koja su u razvoju, poput Srbije, kvalitetno nefinansijsko izveštavanje može biti presudni element koji kompaniji omogućava pristup većem obimu kapitala, boljim uslovima finansiranja i povoljnijoj percepciji investicione zajednice”, navodi se u dokumentu Ministarstva finansija.

Uloga ESG izveštavanja polako prerasta iz regulatorne obaveze u alat strateškog pozicioniranja kompanija. Zbog toga Ministarstvo finansija ističe da su Smernice za nefinansijsko izveštavanje, koje prate ovo objašnjenje, zamišljene kao pomoć privredi u podizanju transparentnosti, porastu korporativne odgovornosti i harmonizaciji sa praksama koje dominiraju u Evropskoj uniji.

U praksi, ove smernice treba da posluže kao putokaz svima koji prvi put ulaze u proces pripreme ovakvih dokumenata, ali i onima koji žele da unaprede postojeći model izveštavanja, uz jasniju strukturu, doslednije praćenje podataka i brže usklađivanje sa međunarodnim standardima.