Regulatori i investitori sve više traže ESG izveštaje kompanija

Skup standarda koji usmeravaju korporativne politike, kako bi bile u skladu sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja, objedinjeno se zove ESG i poslednjih nekoliko godina je sve prisutniji.

Međunarodna tela, ali i države uopšte, sve više se zalažu za odlučniju akciju u pogledu zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i savesnog korporativnog upravljanja (ESG). ESG se odnosi na tri stuba o kojima kompanija treba da izveštava: E (Environment) – životna sredina, S (Social) – društveno okruženje i G (Governance) – način upravljanja.

U Evropskoj uniji usvojena je direktiva po kojoj su velike kompanije, i kompanije kotirane na berzi, u obavezi da primenjuju Evropske standarde izveštavanja o održivosti ESRS („European Sustainability Reporting Standards“).

Na međunarodnom planu je na snazi Sustainability Accounting Standards Board (SASB), dok se u Sjedinjenim Američkim Državama koristi „SEC Climate Disclosure rule“, koji se oslanja na TCFD okvir („Task Force on Climate-related Financial Disclosures“).

„Moramo uzeti u obzir da se ovaj koncept razvio tokom prethodne decenije kao odgovor na društvene pritiske i pitanja očuvanja životne sredine, kao i na razumevanje rizika koji oni sa sobom nose. Prilikom kreiranja ESG izveštaja, najčešće se koriste dva okvira izveštavanja: GRI („Global Reporting Initiative“) i GHG Protocol („Greenhouse Gas Protocol“). Ovi okviri nisu obavezujući, već ih kompanije koriste na dobrovoljnoj bazi“, objašnjava partnerka za korporativni konsalting i ESG izveštavanje u revizorsko-konsultantskoj kompaniji PKF Svetlana Jeremić.

Značaj ESG izveštaja

ESG izveštaji obuhvataju širok spektar tema, kao što su klimatske promene, emisija ugljen-dioksida (CO₂), korišćenje prirodnih resursa, zagađenje, upravljanje otpadom, zdravlje i sigurnost na radu, ljudski resursi, ljudska prava, lanac snabdevanja, poslovna etika i kultura, raznolikost, aniti-monopolske prakse, korupcije i podmićivanja…

„Pored kvalitativnih obelodanjivanja ESG izveštavanje obuhvata i kvantitativna merenja, kao i poređenje ostvarenih performansi kompanije sa prethodno definisanim ESG ciljevima i strategijom. ESG izveštavanje je važno radi minimiziranja negativnog uticaja i maksimiziranja pozitivnog uticaja na životnu sredinu i društvo, i podizanja standarda poslovanja na viši nivo. Takođe regulatori, vlade država i investitori vrše sve veći pritisak na kompanije da inkorporiraju koncept održivosti u svoje poslovanje“, navodi naša sagovornica.

Jeremić smatra da prelazak na koncept održivog poslovanja trenutno nosi prizvuk dodatne obaveze za kompanije, ali da su potencijalni benefiti brojni, i uključuju povećanje lojalnosti kupaca i motivacije zaposlenih, sticanje kompetativne prednosti, a posledično i povećanje prihoda, zatim bolje upravljanje rizicima i smanjenje troškova poslovanja u dugom roku, kao i pristup jeftinijim, „zelenim“ izvorima finansiranja.

Značaj ESG strategije

ESG strategija je, kako kaže ona, važna jer postavlja opšti pravac kretanja kompanije ka željenom stanju u budućnosi, i definiše način na koji će kompanija ostvariti svoje ciljeve i minimizirati rizike koji mogu ugroziti ostvarenje tih ciljeva.

„ESG strategija se razvija u nekoliko koraka, od kojih je prvi identifikacija zainteresovnih strana i komunikacija sa njima, kako bi se utvrdile teme koje su od značaja za izveštavanje. Definisanje očekivanja i vrednosti ključnih deoničara nužno je kako bi ih kompanija mapirala sa svojim cilјevima“, istakla je ona.

Navela je da sledeći koraci podrazumevaju odabir odgovarajućeg okvira izveštavanja, procenu materijalnosti, određivanje pravih ljudi za upravljanje, prikupljanje podataka o ključnim indikatorima uspeha (KPIs), i ponovno procenjivanje strategije nakon nekog vremena.

Značaj ESG standarda za Srbiju i kompanije

Prema rečima naše sagovornice, srpske kompanije koje izvoze na tržište EU će morati da zadovolje određene kriterijume kako bi se integrisale u lanac snabdevanja evropskih kompanija.

„Od naših firmi će se očekivati da pruže informacije o materijalima koje koriste u svojoj proizvodnji, izvoru i utrošku energije, i o svom ugljeničnom otisku (carbon footprint). Takođe, Savet evrope je usvojio i CBAM („Carbon Border Adjustment Mechanism”) koji će se primenjivati na uvoz određenih proizvoda pre svega iz energetski intezivnih industrija. Od uvoznika će se očekivati da obelodanjuje podatke o emisiji gasova sa efektom staklene bašte bez finansijskih izdvajanja po ovom osnovu, tj. plaćanja CO₂ taksi“, obrazložila je Jeremić.

S obzirom na sve navedeno, ona kaže da je za firme koje nameravaju da izvoze i ostanu konkurentne na EU tržištu najefikasnije da što pre počnu sa obelodanjivanjem ovih informacija i sastavljanjem ESG izveštaja.

Izazovi koji se javljaju sa ESG izveštavanjem

Kreiranje ESG izveštaja često može biti izazovno, s obzirom na to da kompanije prethodno moraju da implementiraju ESG strategiju i mehanizme upravljanja, identifikuju rizike, ciljeve i utvrde na koji način, koje ESG informacije i koje indikatore će meriti i komunicirati.

„Problem je pre svega u nedostatku standardizacije. Na bazi dosadašnjeg iskustva može se reći da izazov leži u tome da ne postoji jedan univerzalni okvir za ESG izveštavanje. Kompanije moraju pri izradi izveštaja da se oslanjaju na više različitih standarda i protokola koji imaju dodirnih tačake, ali nisu univerzalni. Očekuje se da će se uvođenjem međunarodnih standarda o održivosti ovaj problem rešiti („SASB“ standardi)“, naglasila je Jeremić.

Takođe, dodala je da se tu javlja i problem „greenwashinga“ (zeleno ispiranje), gde kompanije obelodanjuju netačne ili neproverene podatke, kako zbog manjka stručnosti, tako i zbog činjenice da žele da se pozicioniraju kao „zelene“ kompanije.

„Sa druge strane, javlja se i novi fenomen da kompanije, kako bi izbegle optužbe o greenwashingu, pribegavaju minimalnom komuniciranju svojih ‚zelenih‘ ciljeva, pa se ova namerna tišina naziva zeleno ćutanje ili ‚greenhashing‘. Ovi i drugi problemi mogu se izbeći uključivanjem spoljnih konsultanta i ESG eksperata, kao i revidiranjem ovakvih izveštaja od strane profesionalaca“, zaključila je Jeremić iz kompanije PKF koja je članica međunarodne mreže PKF International i koja posluje u više od 150 zemalja širom sveta.