U SRBIJI SE GODIŠNJE BACI 250.000 TONA HRANE Samo petina ispitanika zna šta je otpad i kako se njime upravlja

Samo petina ispitanika iz sektora zdravstva i ugostiteljstva koji su učestvovali u istraživanju o pravilnom upravljanju otpadom od hrane zna šta je taj otpad, i kako se njime upravlja da bi što manje štetio životnoj sredini.

Istraživanje je deo projekta za odgovorno upravljanje otpadom od hrane, koji zajednički sprovode NALED, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) i kompanija Esotron.

U istraživanju je učestovalo 50 zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog sektora i 200 ugostiteljskih objekata.

Petina njih otpad od hrane baca direktno u komunalni otpad. Ostaci hrane najčešće se bacaju u kontejner i odvoze na deponiju. Njegovo korišćenje za ishranu životinja je na drugom mestu, na trećem je kompostiranje, a tek na četvrtom korišćenje u energetske svrhe.

„Najveći broj ustanova ne zbrinjava otpad od hrane pravilno zbog nedostatka znanja o tome. Kao i zbog nedostatka podsticajne politike države, kojom bi se nagradilo pravilno upravljanje otpadom. To može da se uradi kroz umanjenje poreza ili naknada za odnošenje otpada“, ističe Šef jedinice za zaštitu životne sredine NALED, Slobodan Krstović.

Mirjana Knežević iz GIZ objasnila je da će se uspešnost projekta meriti sa dva ciljana podatka. Jedan je da se sakupi 1.000 tona otpada od hrane, a drugi da se nivo znanja velikih poroizvođača otpada hrane poveća za 50 odsto.

U Srbiji se godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 kilograma po stanovniku. Samo u ugostiteljskom sektoru se naručuje oko 120.000 tona namirnica, od kojih jedna trećina završi na deponiji.

Istraživanje je pokazalo da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou proizvedu oko osam kilograma otpada od hrane. Dok zdravstvene ustanove u kojima se priprema i služi hrana do 28 kilograma otpada.

Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Radmila Šerović, najavila je izmene Zakona o upravljanju otpadom.

To će otvoriti prostor da se posebnim pravilnikom o upravljanju biorazgradivim otpadom unapredi oblast zbrinjavanja otpada od hrane. Kao i da se smanji odlaganje ovog otpada na deponije, jer on ima upotrebnu vrednost i može se ponovo iskoristiti.