Ugljenična taksa otežava izvoz struje iz Srbije

Iako je stupila na snagu pre samo tri meseca, CBAM taksa, koju je uvela Evropska unija (EU), već utiče na domaću privredu, posebno na kompanije koje izvoze proizvode sa visokim emisijama ugljen-dioksida (CO₂).

CBAM taksu formalno plaćaju uvoznici u EU, ali problem za proizvođače iz Srbije jeste što se taj trošak često prenosi na njih.

Od 1. januara ove godine počela je da se primenjuje CBAM taksa koja se plaća na „prljave proizvode“, a najviše one koji dolaze iz industrije čelika, aluminijuma, đubriva, cementa, električnu energiju iz uglja, piše Danas.

Iz Privredne komore Srbije (PKS)  kažu da je CBAM već počeo da utiče na srpske kompanije, a da je jedini uticaj koji se do sada osetio jeste kroz troškove usklađivanja, izveštavanja i pritisak kupaca iz EU.

Tvrde da finansijskog efekta ove regulative još uvek nije bio u većoj meri.

„Izražen finansijski efekat se očekuje od ove godine, s obzirom na to da je započela puna primena regulative. Uvoznici CBAM robe u EU počinju sa kupovinom CBAM sertifikata od 1. februara 2027. godine, za robu koju uvoze tokom ove kalendarske godine. Međutim, pojedini uvoznici su već sada počeli da traže od svojih dobavljača da preuzmu ovaj trošak u potpunosti i to unapred“, objašnjavaju iz PKS-a.

Takođe, ukazuju da će njihovi dobavljači u 2027. godini morati da verifikuju svoje izveštaje o emsijama, što stvara dodatni finansijski pritisak.

Prema podacima za 2024. godinu, oko 23 odsto kompanija iz Srbije koje izvoze u EU plasiralo je robu obuhvaćenu CBAM mehanizmom, što čini oko 8,6 odsto ukupne vrednosti izvoza Srbije u EU, navode iz PKS.

Na pitanje koja je industrija najviše pogođena, iz PKS odgovaraju da su, posmatrano kroz trgovinsku zavisnost i industrijski rizik izvoznika, najugroženiji sektori gvožđa i čelika, kao i aluminijuma.

Kako navode, upravo iz tih sektora dolazi i najveći broj kompanija koje proizvode i izvoze robu na tržište EU.

S druge strane, ističu i značajan uticaj CBAM-a na proizvodnju električne energije. Kako ukazuju iz PKS, ovaj sektor je među najizloženijima zbog visoke emisije ugljen-dioksida i velike zavisnosti od trgovine. U prevodu, ovo se odnosi na Elektroprivredu Srbije (EPS).

CBAM taksu ne plaćaju domaći potrošači, već EU uvoznici. Kako to izgleda na primeru kupovine struje? Kada se, na primer, električna energija iz Srbije izvozi u EU, na granici se obračunava taksa na emisiju ugljen-dioksida (CBAM taksa). Tu taksu formalno plaća kupac u EU, ali ona povećava cenu uvezene struje, zbog čega srpska električna energija postaje manje konkurentna na evropskom tržištu.

Naime, u januaru ove godine i jeste zabeležen pad izvoza struje od 28 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ovaj podatak može ukazivati na to da EPS slabije izvozi u EU upravo zbog CBAM takse. Međutim, iz Fiskalnog saveta rekli su da se ne može sa sigurnošću tvrditi da je do tako velikog pada izvoza došlo zbog CBAM-a, jer ne postoje detaljni podaci o izvozu struje po zemljama.

„Ne znamo da li je razlog veća domaća potrošnja, pa nije bilo viškova za izvoz, da li je EPS izvozio samo u region, a ne u EU zbog CBAM-a, ili je u pitanju neki treći faktor. To se ne može sa sigurnošću tvrditi. U svakom slučaju, reč je o podacima za samo jedan mesec i potrebno je sačekati naredni period“, navode iz Fiskalnog saveta. Međutim, u međuvremenu su objavljeni podaci o izvozu struje i za februar, koji ukazuju na još drastičniji pad izvoza od čak 58 odsto.

Iz Privredne komore Srbije tvrde da za sada nema jasnih pokazatelja o značajnijem padu izvoza koji bi se direktno mogao pripisati CBAM-u.

Na pitanje da li je CBAM zaustavio izvoz struje iz Srbije u EU, iz PKS tvrde da izvoz nije obustavljen i da njegov obim pre svega zavisi od tražnje i cenovnih odnosa na tržištu.

Dodaju da uprkos dodatnim opterećenjima, električna energija iz Srbije i dalje može biti konkurentna u određenim delovima Evrope.

„CBAM ne zaustavlja izvoz struje iz Srbije, ali deluje kao ekonomska barijera koja smanjuje konkurentnost i utiče na obim izvoza, u zavisnosti od tržišnih uslova“, navode iz PKS.

Objašnjavaju i da Srbija ima sve manje struje za izvoz, s jedne strane, jer se oslanja na dostupnost prirodnih resursa (ugalj, hidro, vetar, sunce), i s druge strane zbog povećane potražnje u zemlji (raste broj toplotnih pumpi, klima uređaja, razvoja data centara). To znači da će biti potrebno obezbediti dodatne količine električne energije.

„U takvim okolnostima, prioritet ostaje sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača. Zbog toga Srbija u pojedinim periodima izvozi, a u drugim uvozi električnu energiju — i tako će biti i ubuduće“, ističu iz PKS.

Dodatno, objašnjavaju iz PKS, geopolitička dešavanja, poput sukoba u Ukrajini i rata na Bliskom istoku, snažno utiču na nesigurnost i cenovne rizike povezane sa prirodnim gasom i derivatima nafte.

„U cilju očuvanja stabilnosti poslovanja, sve više kompanija u Srbiji okreće se dostupnim i lokalnim izvorima energije — pre svega električnoj energiji, koja je trenutno najpouzdaniji domaći energent. U takvim okolnostima, može se očekivati da će rast domaće potrošnje dodatno ograničiti raspoložive viškove za izvoz, odnosno da će u budućnosti manji deo proizvedene električne energije biti namenjen izvozu“, naglašavaju iz PKS.

Na pitanje da li se može očekivati pad prihoda EPS-a ove godine zbog CBAM-a, iz PKS odgovaraju da je EPS primarno orijentisan na domaće tržište, gde je rast tražnje već primetan, kao i na tržišta regiona koja se takođe suočavaju sa nedostatkom električne energije iz sopstvene proizvodnje.

„Vrlo je verovatno da će doći do smanjenja izvoza električne energije, pre svega zbog efekata CBAM-a i rasta troškova emisija. Dodatno, troškovi CO₂ postaju dominantna stavka u strukturi ukupnih troškova proizvodnje, što dodatno smanjuje profitne margine — naročito u uslovima kada se proizvodnja i dalje značajno oslanja na ugalj“, navode iz PKS.