Uprkos nedovoljnoj reciklaži, raste upotreba plastike u Srbiji
27.5.2025 15:16 Autor: Ljiljana Begović 1
Iako je potrošnja plastike u Srbiji niža u poređenju sa prosekom Evropske unije – oko 100 kilograma po stanovniku godišnje, trend rasta je prisutan. Poseban izazov predstavlja upravljanje plastičnim otpadom, s obzirom na nedovoljnu infrastrukturu za preradu otpada i nisku stopu reciklaže.
Stručnjaci savetuju da je neophodno unaprediti sistemsku infrastrukturu, povećati svest građana o važnosti reciklaže i uvesti strože regulative koje bi podstakle smanjenje upotrebe plastike, posebno one za jednokratnu upotrebu.
Procene ukazuju da se oko 200.000 tona plastike godišnje odlaže na deponije u Srbiji, gde ostaje stotinama godina zbog sporog procesa razgradnje. Međutim, globalna potražnja za plastičnim materijalima je i dalje u porastu uprkos ekološkim izazovima, pri čemu se sve više pažnje posvećuje reciklaži i razvoju biorazgradivih plastika.
Takođe, delatnost proizvodnje plastičnih masa u primarnim oblicima ima strateški značaj za mnoge sektore i podstiče domaću prerađivačku industriju. Preduzeća u ovoj delatnosti ostvaruju prihode i na domaćem i na stranom tržištu, pri čemu Srbija beleži značajan uvoz sirovina i opreme, ali i izvoz gotovih plastičnih proizvoda.
Jelica Mičić iz novosadske firme koja se bavi prodajom plastičnih proizvoda za zdravstvo i farmaciju kaže da se plastične mase proizvedene u primarnim oblicima koriste kao osnova za širok spektar proizvoda, od špriceva i boca do zaštitne opreme.
“Iako plastika ima lošu reputaciju zbog zagađenja, u medicini je postala nezamenljiv materijal. Njena sterilnost, izdržljivost i mogućnost prilagođavanja učinile su je ključnom u proizvodnji špriceva, maski, cevi za infuziju, pa čak i uređaja poput pejsmejkera”, objašnjava Mičić.
Prema nekim procenama, tržište medicinske plastike brzo raste i očekuje se da će do 2027. godine vredeti više od 54 milijarde dolara.
Osim u zdravstvu, plastika se na razne načine upotrebljava i u industrijama kao što su automobilska, građevinska i hemijska.
U svim ovim sektorima posluje i 26 preduzeća registrovanih u Srbiji za izradu plastičnih masa u primarnim oblicima, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall.
Ova delatnost obuhvata proizvodnju različitih termoplastičnih i termoreaktivnih materijala u formi granula, praha, ploča ili folija koje se dalje koriste kao sirovina u preradi plastike.
| Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje plastičnih masa u primarnim oblicima u 2023. godini | ||
|---|---|---|
| Ime preduzeća | Ukupni prihodi | Dobit |
| CABOPOL | 1.597.853.000 | 182.763.000 |
| VAPEKS DOO ČAČAK | 3.053.900.000 | 176.684.000 |
| PREDUZEĆE AUSTROTHERM DOO VALJEVO | 3.560.212.000 | 149.235.000 |
| HIPOL DOO | 5.652.078.000 | 120.542.000 |
| PRIVREDNO DRUŠTVO PLAST-DENT DOO NIŠ | 399.786.000 | 31.414.000 |
| BERKOSAN BALKANS DOO NOVA PAZOVA | 342.620.000 | 30.270.000 |
| DUGALAK | 988.043.000 | 30.204.000 |
| DOO SAM – PLAST LOZNICA, ČAČAK | 126.232.000 | 25.344.000 |
| SSA PANA FOAMTEC DOO EXPORT – IMPORT TRGOVINE I OBRADE SUNĐERASTIH MATERIJALA I SAMOLEPLJIVIH TRAKA | 159.627.000 | 4.298.000 |
| BATA-PLAST DOO STAJKOVCE, VLASOTINCE | 295.757.000 | 3.819.000 |
| MS PANON APPLE DOO BUKOVAC | 75.953.000 | 3.446.000 |
| NEVEON Foam d.o.o. | 448.134.000 | 2.013.000 |
| AKRIPOL-S DOO MIŠAR | 18.803.000 | 1.340.000 |
| GO GO PLAST DOO NIŠ | 24.304.000 | 1.020.000 |
| TERMO PLUS DOO BEOGRAD | 157.843.000 | 933.000,00 |
| DONOR DOO BEOGRAD | 27.133.000 | 860.000,00 |
| GENEZIS | 78.740.000 | 687.000,00 |
| SRBOPLAST’ PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU PLASTIČNIH MASA TRGOVINU I USLUGE DOO BEOGRAD (VOŽDOVAC) | 11.681.000 | 489.000,00 |
| DIN DOO VALJEVO | 6.819.000 | 341.000,00 |
| ATMA DOO BEOGRAD | 33.775.000 | 43.000,00 |
 *svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima | ||
Najuspešnije preduzeće u 2023. godini posluje od 2016. u Šimanovcima pod nazivom Cabopol. Ova firma je poslovna jedinica multinacionalne kompanije Mekkin koja je posvećena istraživanju, razvoju i proizvodnji termoplastičnih i umreženih jedinjenja. Dobit od 182,7 miliona dinara u 2023. godini dovela je ovu kompaniju do prvog mesta liste najuspešnijih.
Cabopol je ostvario uspešan poslovni rezultat i u 2022. godini kada je dobit iznosila 131.392.000 dinara.
Čačansko preduzeće Vapeks se sa dobiti od 176,7 miliona dinara našlo na drugom mestu liste najuspešnijih. Prema podacima sa zvaničnog sajta kompanije, Vapeks poseduje fabriku za proizvodnju meke poliuretanske pene.
“Asortiman naših proizvoda čine pene koje proizvodimo od visokokvalitetnih sirovina renomiranih svetskih proizvođača na najkvalitetnijoj mašini za livenje pene prema tehnologiji koju smo razvili u skladu sa zahtevima tržišta”, navode iz firme Vapeks.
Prema veličini razvrstano kao srednje preduzeće, posluje od 2003. godine, a proizvode plasira na skoro sva tržišta zemalja u regionu.
Na trećem mestu liste najboljih prema dobiti u 2023. godini našlo se predstavništvo austrijske firme Austrotherm International. Registrovano u Valjevu od 2001. godine ovo preduzeće je ostvarilo rezultat od 149,2 miliona dinara.
Pročitajte još:
Ova kompanija proizvodi XPS i EPS izolacione materijale, profile, polietilenske proizvode i ploče za unutrašnju gradnju u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
“Osnovana je 1953. godine, a danas posluje u 13 zemalja sa ukupno 29 proizvodnih pogona i deo je koncerna Schmid Industrie Holding. Austrotherm d.o.o. je već 2005. godine dostigao lidersku poziciju u Srbiji kada je odlučeno da se ‘preuzmu’ do tada konkurentski pogoni u Nišu (fabrika za proizvodnju ekspandiranog i ekstrudiranog polistirena) i Srbobranu (fabrika za proizvodnju ekspandiranog polistirena). Tada, Austrotherm d.o.o. sa tri idealno geografski raspoređene fabrike za proizvodnju EPS-a (stiropora) i XPS-a u Srbiji postaje ‘udarna igla’ koncerna”, navode iz ove firme u svom zvaničnom predstavljanju.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
Jj992
27.5.2025 #1 AuthorKod nas nazalost to prosto ne ide