Električnu energiju će dobijati oko 3,6 miliona domaćinstava

Jedan od najdužih podmorskih dalekovoda na svetu, Nordlink, koji u Nemačku po dnu Severnog mora dovodi električnu energiju iz Norveške, i na taj način energetski i ekološki povezuje dve zemlje, u četvrtak 27. maja, svečano će biti pušten u rad. Nordlink će električnom energijom snabdevati oko 3,6 miliona domaćinstava.

Kako piše Deutsche Welle, na otvaranju u Vilsteru, severno od Hamburga, prisustvovaće veliki broj značajnih gostiju. Osim nadležnih ministara dve države, tu će biti i nemačka kancelarka Angela Merkel i njena norveška koleginica, premijerka Erna Solberg.

Dalekovod je dugačak 623 kilometra, a od toga je 516 pod vodom, najpre u dubinama Severnog mora, a onda po plićacima pred obalom Nemačke. U Nemačkoj, pored toga, prolazi i ispod kanala koji spaja Severno i Baltičko more da bi konačno došao do Nortorfa kod Vilstera, u pokrajini Šlezvig-Holštajn.

Veza je u suštini uspostavljena još pre pola godine, ali je dalekovod do sada bio u probnom radu. Svi testovi su sada završeni, a investitor i svi ostali su zadovoljni, tako da dalekovod i zvanično može da bude pušten u rad.

„Sada smo prvi put direktno i neposredno povezali tržišta električne energije Norveške i Nemačke“, rekao je u decembru izvršni direktor nemačke firme za prenos električne energije Tenet, Tim Mejer Jirgens (Tim Meyer Jurgens) kada je prvi kilovat stigao iz Norveške. Prošle nedelje sa zadovoljstvom je konstatovao da tokom probnog rada „nije bilo većih problema“, odnosno da je samo trebalo nešto drugačije podesiti rad dalekovoda.

Predviđeno je da struja teče u oba smera i ta energija će isključivo biti iz obnovljivih izvora. Norveška će Nemcima isporučivati energiju iz njenih hidroelektrana, ali kada je tamo vodostaj nizak, onda će u Norvešku stizati energija iz nemačkih vetroelektrana i solarnih postrojenja. Od ovog dalekovoda koristi će imati obe zemlje.

Kapacitet Nordlinka je 1.400 megavata, i ta količina je dovoljna za potrebe oko 3,6 miliona domaćinstava. Drugim rečima, to je dovoljno energije iz obnovljivih izvora za čitav Hamburg i pokrajinu Šlezvig-Holštajn.

Ali to nije jedini dalekovod koji se proteže po dnu Severnog mora: tu je i Norned, dalekovod koji povezuje mreže Norveške i Holandije i dugačak je 580 kilometara.

Cilj izgradnje ovih dalekovoda bio je pre svega prenos energije iz obnovljivih izvora. Holanđani tako dobijaju struju iz danskih vetroelektrana bez da dodatno opterećuju mrežu na severu Nemačke. Pored toga, postoji mogućnost da se na taj dalekovod spoje i neke buduće vetroelektrane na pučini Severnog mora.

Zato vetroelektrane i mogu da se grade, jer postoji dalekovod koji energiju vodi do potrošača. To se odnosi i na ovaj novi dalekovod, tako da su prošle nedelje nemačkih koncerni RWE i BASF objavili da nameravaju da izgrade jednu od najvećih vetroelektrana na svetu na pučini Severnog mora. Projekat je „težak“ četiri milijarde evra, a trebao bi da bude završen 2030. godine.

A to znači da nemački građevinci imaju mogućnost da pokažu da li im se tačnost u rokovima i troškovima kod Nordlinka – samo omakla.